Самоубиство није једини начин да се ослободите патње

Суицид се у 95 одсто случајева јавља код особа које већ имају неки психички проблем, а половина људи која је извршила самоубиство има предисторију покушаје самоубиства. Важно је нагласити да постоје знаци и одређене врсте понашања и емоција које ове особе испољавају, а које могу да нас упуте да неко има такве намере, тврде гошће Иване Божовић.

„Пре свега, то је нерасположење, туга, проблеми са спавањем, исхраном, умор... Читав низ симптома који упућују на депресивно понашање. Али, осим оваквих понашања, постоје суициди где не можемо да предвидимо да ће до тога доћи, посебно у случајевима када особе импулсивно одреагују после породичних свађа или пак, код такозваних, 'билансних самоубистава‘ где особе, обично старије животне доби, реше из неких себи знаних разлога да то ураде“, наглашава др Александра Дутина, психијатар Клинике „Др Лаза Лазаревић“.

Фактори ризика

Како наглашава доценткиња др Ивана Сташевић Карличић, директорка Клинике „Др Лаза Лазаревић“, најчешћи узроци самоубиства су непрепознати психијатриско обољење, које је неадекватно или уопште није лечено. Зато се и читава кампања за превенцију суицида заснива на едукацији становништва о менталном здрављу и менталној хигијени јер је важно умети да препознамо обољења која су водећи фактори ризика за самоубиство.

„Депресија, односно, 80 одсто људи који изврше самоубиство су били депресивни и нису се лечили, или нису препознати, или нису адекватно лечени. Затим следе поремећаји личности, као и веома велики број људи који злоупотребљавају психоактивне супстанце, углавном дроге и алкохол. Но добра вест је да се самоубиство може превенирати“, додаје докторка Сташевић Карличић.

Такође, много је већи број људи који су покушали самоубиство, но оних који су га реализовали, али велики проценат њих је посетило здравствену службу пре покушаја, међутим, нису добро препознати. Зато се спроводи и порограм обуке лекара у примарној здравственој заштити који треба да науче како да саслушају своје пацијенте и спасу им живот.

Србија је земља која има средњу стопу суицида и испред ње се налази велики број земаља Источне Европе и Јапан које имају веома високе стопе. Суицид је, уопште, у целом развијеном свету веома значајан јавно здравствени проблем.

Како можемо да помогнемо?

Уколико сумњамо да неко има суицидалне идеје или намере, онда треба поставити директно питање. Заблуда је, наглашава докторка Дутина, да директно питање повећава ризик од суицида.

„Када директно питате особу, дајете јој прилику да она искаже своја осећања, да олакша бол, да наиђе на разумевање. Најчешће, те особе ни не траже било какав савет, већ само прилику да искажу како се осећају и о чему размишљају“, објашњава докторка.

Важно је, такође, увек особу која има такав проблем упутити да потражи стручну помоћ. Никада не улазити са неким готовим решењима у разговор или минимизирати и омаловажавати њен проблем.

Суицидално понашање и суицидална намера је процес који почиње од суицидалне идеје и оно што је заједничко за све људе са овим проблемима, је известан степен тешке патње и они заиста и траже помоћ и често шаљу и немуште поруке да им је она потребна.

Клиника „Др Лаза Лазаревић“ је заједно са Министарством здравља покренула прву националну СОС телефонску линију за превенцију суицида и на њој је телефон зазвонио преко 8.000 пута за годину дана, наглашава директорка Клинике.

Жене се чешће јављају јер су склоније томе да потраже помоћ. Такође, Центар за ментално здравље чији лекари и психолози су доступни на броју 011/7777-000, пружа помоћ за све оне који су у кризи или мисле да неко из њихове околине размишља о самоубиству. Поред тога, овај центар пружа и психо-социјалну подршку током пандемије ковида 19.

Како је пандемија утицала на наше ментално здравље?

Прелиминарни показатељи говоре да је у апсолутним бројкама број самоубистава у мају и јуну виши но прошле године у истом периоду, али ће се накнадном анализом и статистичком обрадом доћи до прецизнијих резултата да ли је и колико пандемија коронавируса утицала на пораст стопе суицида.

Иначе, током пандемије се повећао број људи са менталним сметњама. Највише су погођена деца и здравствени радници. Преко 50 одсто људи који раде у ковид центрима је пријавило неке анксиозно-депресивне симптоме.

Ова ситуација је утицала и на погоршање стања код пацијената са хроничним психичким поремећајима, али су бројна стања повезана са губитком посла, смањеним социјалним контактима и смањењем прихода.

Светски дан превенције самоубистава који се обележава 10. септембра сваке године, је дан подизања свести и различитих активности за спречавање самоубистава, који се обележава од 2003. године. Стручњаци са Клинике „Др Лаза Лазаревић“ ће и ове године обележити овај дан.