Зашто попуштање мера није поправило ситуацију, већ је погоршало

С обзиром на прекид рада током пандемије и карантина очекује се да ће бројка до које је „Дилојт“ дошао, а која је већ за 16 одсто већа него у истраживањима из 2017. године, додатно расти.

Брига за ближње и финансије или пак, страх од болести, узели су данак, али попуштање мера не само да није поправило ситуацију, већ ју је додатно погоршало.

Истраживање које је спровео институт ЦИПД показује да једна од четири особе има страх од повратка на посао, док једна од три особе страхује од путовања јавним превозом.

Изненадно затварање, као и укидање карантина, без прилике да се припреме на промене, код многих људи је изазвало емоције са којима не знају да се носе.

Наиме, велики број људи зависи од друштвених контаката, а прописане мере многима су тешко пале. Исто тако, због истих тих мера многи од оних који су и пре пандемије имали психичке проблеме нису били у могућности да дођу до здравствених установа како би добили потребну помоћ.

Многи запослени помоћ траже и на радном месту, али с обзиром на то да лек за коронавирус не постоји, ситуација се неће много поправити.

И док ИБМ и „Голдман Сакс“ имају план како да наставе с послом упркос кризи (мерење температуре запослених), многе друге делатности су биле присиљене на много драстичније мере. Рад од куће јесте једна од могућности, али у великом броју случајева то значи да ће бити затворена једна или више канцеларија. Наравно, постоји и низ других мера и многе компаније из дана у дан откривају нове начине за што нормалнији наставак посла.

Неизвесност и осетљивост су неизбежни

Међутим, оно што је свима заједничко је тражење начина за уштеду, а да се притом не створе нови трошкови који би изазвали смањење продуктивности узроковане лошим психичким стањем запослених.

У периоду пандемије неизвесност је неизбежна, а запослени се осећају изузетно рањиво. Док су многи други говорили о таласу отпуштања, челници „Марк енд Спенсера“ на почетку пандемије својим су запосленима дали бонусе од 15 одсто како би им ставили до знања да препознају новонастали притисак којем су изложени. Другим речима, створили су радну атмосферу у којој су се људи осећали сигурно и збринуто, што је веома значајно, тврде стручњаци, о чему би многе компаније требало да размисле.

Један од проблема везаних за рад од куће је и тај да многи запослени који имају психичких проблема поред себе немају колеге који би приметили да су под притиском, а број оних који раде од куће драстично се повећао (20 милиона људи у односу на 1,7 милиона 2019. године). Комуникација међу људима се обавља електронским путем и много тога пролази испод радара.

Није све црно

Послодавци би требало да својим запосленима дају до знања да су им њихова врата увек отворена, али и да буду одговорни да на време препознају знаке упозорења, што је често јако тешко.

Запослени који живе у кућама с двориштем и немају децу потпуно другачије су се прилагодили раду од куће од запослених који живе у мањим становима са целом породицом, а послодавци би морали да покажу разумевање за њих.

Другим речима, људски приступ проблемима је важнији него икада до сада и све је много теже држати под контролом јер не постоје универзална решења, већ сваком случају треба приступити појединачно.

Неке компаније су тога постале свесне и пре почетка пандемије, па су у целом овом хаосу биле далеко спремније за новонасталу ситуацију.

На крају, опет је све на послодавцима, који, не сме се заборавити, упоредо морају да брину и о опстанку послова, па је могуће да не успеју на време да обрате пажњу на добробит запослених.

Међутим, „Дилојт" нуди и једну позитивну статистику за послодавце о којој би требало озбиљно да размисле – свака фунта уложена у добробит запослених, послодавцу се враћа као зарада од пет фунти.