Направљен и мозак у епрувети!

Помоћу матичних ћелија научници су успели да направе „мозак у боци“ и верују да ће им он помоћи у лечењу неуролошких и психичких болести, наводи Си-Ен-Ен.

Церебрални органоиди, како су назване ове структуре, широки су три до четири милиметра и имају структуру сличну неразвијеном људском мозгу. Ипак, научници истичу да су још далеко од стварања вештачког мозга у лабораторији, па чак и од узгоја делова мозга.

Циљ овог експеримента је производња биолошког оруђа које ће помоћи научницима да боље разумеју болести мозга и тестирају нове лекове.

Професор Јурген Ноблих из Института за молекуларну биотехнологију у Бечу, добио је индуковане вишепотентне матичне ћелије (иПСЦ) од везивног ткива пацијента с микроцефалијом.

Ово је редак али разарајући генетски поремећај, због којег је величина мозга драматично мања, што доводи до бројних менталних поремећаја. Ову болест је, као и многе неуролошке поремећаје, тешко проучавати на лабораторијским мишевима, јер немају подједнако комплексан мозак као људи.

„Ћелије узете од пацијената претворили смо у примитивне ћелије назване иПСЦ и онда их искористили да направимо церебрални органоид и упоредимо их са онима код здравих пацијената. У суштини, желимо да их користимо и да испитамо много чешће поремећаје попут шизофреније или аутизма, јер је већ доказано да до њих долази због дефекта током развоја мозга. Задовољни смо јер верујемо да ћемо моћи да направимо моделе за те дефекте“, каже Ноблих.

Према његовим речима, захваљујући минијатурним мозговима, биће могуће испитати и лекове без коришћења животиња, које би можда на њих другачије реаговале.

Доктор Оливер Брустле, неуропатолог и стручњак за матичне ћелије са Универзитета „Бон“ у Немачкој, испитао је резултате студије и рекао да је изванредна.

Крупан корак на путу до лека

Ћелије су формирале различите делове способне да утичу један на други и показале су организацију сличну оној виђеној у раним стадијумима развоја људског мозга. Ово нису лабораторијски предмети, већ оруђе које омогућава научницима да испитају развој мозга и развој можданих поремећаја, указује професор.

Пол Метјуз, професор Империјал колеџа у Лондону и експерт на пољу неуронауке, рекао је да је ово ново моћно оруђе у покушају схватања највећих менталних поремећаја и откривању лека.

„Лек је још далеко, али ово је важно истраживање и велики корак напред“, објаснио је Метјуз.

Доктор Замил Кадер са Универзитета Оксфорд каже да је истраживање изванредно.

„Структура је још далеко од правог мозга јер, између осталог, нема чак ни снабдевање крвљу, али може помоћи у истраживањима. Посебно зато што су сличности с неким функцијама људског мозга невероватне“, нагласио је Кадер.

Неки научници противе се оваквом начину испитивања. Доктор Мартин Коут са Универзитета у Плимуту запитао се зашто би ико желео да створи „прави људски мозак“.

„Људски мозак који је функционалан имао би свест, наде, снове, осећао бол, али и поставио питање зашто радимо све то. Нешто што је и једноставније од мозга могло би да буде прикачено на очи, уши и руке и научено да нешто ради, а ово је тек корак ка томе“, тврди Коут.