Људска јетра добијена из матичних ћелија

Јапански тим са Универзитета „Јокохама Сити“ створио је функционалну људску јетру од матичних ћелија и наводи да ће можда бити потребно и 10 година пре него што се орган одгајан у лабораторији буде пресађивао пацијентима.

Истраживачи широм света већ више од деценију проучавају матичне ћелије добијене из различитих извора, због њихове способности да се трансформишу у широку лепезу других врста ћелија.

Две су основне врсте матичних ћелија - ембрионске, добијене од ембриона, и репрограмиране „индуковане плурипотентне матичне ћелије" (ИПС), које се често добијају из коже и крви.

У целом свету постоји велика несташица донорских органа за трансплантацију, па су научници и те како свесни нужности да се на други начин обезбеде органи за пресађивање.

Јапански тим је користио ИПС матичне ћелије за добијање три различите врсте ћелија, које су природно комбиноване у структури јетре људског ембриона у развоју - хепатичних ендодермних ћелија, мезенхималних матичних ћелија и ендотелијалних ћелија.

Те ћелије су потом помешане да би се видело да ли ће наставити да се развијају, што се и десило - почеле су да се формирају тродимензионалне структуре, које се називају „јетреним зачецима", или скупине јетрених ћелија с потенцијалом да се развију у потпун орган.

Када су извршили трансплантацију на мишевима, утврђено је да ови зачеци сазревају и да су се људски крвни судови повезали са крвним судовима домаћина (миша).

Те рудиментиране јетре почеле су да обављају многе функције, које уобичајено обавља људска јетра.

Према речима Малколма Алисона, стручњака за матичне ћелије са лондонског Универзитета „Квин Мери“, који није био укључен у јапанско истраживање, овим се отвара и могућност стварања мини органа, добијених на бази ћелија коже пацијента коме тај орган отказује. Те мини јетре би му потом биле пресађене, како би помогле функционисању оболелог органа.

Крис Мејсон, стручњак за регенеративну медицину са Универзитетског колеџа у Лондону, напомиње да би велики значај јапанског истраживања могао да буде и у томе да се ћелије јетре добијене у лабораторији и пресађене мишевима користе за развој и побољшање лекова.

Тренутно се за проучавање метаболизма и токсичности потенцијалних нових лекова користе кадаверичне ћелије јетре, до којих је тешко доћи.

Вођа јапанског истраживања Таканори Такебе истиче да је толико охрабрен успехом овог пројекта, да планира да покуша на исти начин стварање и других органа, као што су панкреас и плућа.