Светло лечи опсесивно-компулзивне поремећаје?

Амерички научници новом терапијом успели су да спрече моторичке тикове код мишева, а верују да исто могу да постигну и код људи.

Мало светла и нема више опсесија, тикова и неконтролисаног псовања.

Научници из Технолошког института у Масачусетсу (МИТ) успели су да активацијом можданих кола блокирају компулзивно понашање код мишева, што би могло да помогне у лечењу опсесивно-компулзивних поремећаја (ОКП) код људи, па и Туретовог синдрома.

Око 2,5 одсто људи пати од ОКП. Пацијенти као терапију обично добијају антидепресиве, у комбинацији са бихевиоралном терапијом.

За оне који не реагују добро ни на једно ни да друго, алтернатива је стимулација нервних ћелија помоћу пејсмејкера уграђеног у мозак.

Како би створили алтернативну методу лечења, тим из МИТ користио је оптогенетику за контролу нервне активности светлом.

Та техника није још тестирана на људима, али њихова студија помогла је научницима да идентификују обрасце мождане активности заслужне за компулзивно понашање, као и да одреде кад треба стимулисати унутрашњост мозга.

„Није потребно стимулисати мозак све време. Довољно је то радити нијансирано и у правом тренутку", каже професор Ен Грејбил.

Ен и њен тим, прво Павловљевом стратегијом условљавања, успели су да створе ОКП код мишева којима је недостајао ген Сапап3, заслужан за кодирање синапси у делу предњег мозга, заслужном за зависност и опсесивно понашање. Они су их прво натерали да мрдају главом чим чују звук који претходи капљици воде, која им пада на главу. После неког времена мишеви су мрдали главом и кад капљице није било, већ се само чуо звук.

После тога научници су решили да их тестирају. Кад су стимулисали на светло осетљиве кортикалне ћелије, које шаљу поруке у други део мозга истовремено кад се искључује тон, мишеви нису мрдали главом. Зато су закључили да је њихова метода врло успешна.

„Активацијом ових нервних путева могли смо да инхибирамо одређено понашање" објашњава Ерик Бургијер, члан тима МИТ.

Оптогенетском интервенцијом и стимулацијом мозга светлом и код других мишева са опсесивно-компулзивним понашањем, успели су да спрече или смање учесталост тикова.

Због тога намеравају додатно да испитују утицај стимулације делова мозга на разне поремећаје.

Скот Роч, шеф болнице „Меклин" у Белмонту, каже да студија МИТ отвара врата многим новим могућностима, јер су идентификоване ћелије и кола које је могуће стимулисати.

„Ово је велики корак напред, како због заустављања патолошког понашања тако и због развоја нових терапија које могу да настану из ове" закључује Роч.