Одмакните се од екрана!

Није тајна да лидери у технолошком бизнису живе од броја продатих „геџета" или прегледа њихових веб-сајтова. Неки од њих, попут Стјуарта Краба, једног од директора „Фејсбука", ипак поручују да се, с времена на време, треба одмакнути од компјутерског екрана и искључити мобилни телефон.

Овакав став је одскоро присутан у врху компанија попут „Фејсбука". Прецизније, константна потреба да проверавамо да ли су нам стигле поруке, мејлови или шта је ново на онлајн друштвеним мрежама постала је права физичка зависност која може да наштети нашем друштвеном животу, радној способности и друштвеним интеракцијама.

Стјуарт Краб је тај синдром упоредио са жабом која, уколико је најпре ставите у хладну воду, неће осетити раст температуре и - угинуће.

„Свако би требало да се запита колики тачно утицај на нас имају друштвене мреже и колико времена проводимо на њима", истакао је Краб.

Ипак, ако нам и челници Силицијумске долине поручују да смањимо употребу њихових производа, лако нас могу збунити њихови мотиви. Сорен Гордхамер је један од њих, а уз то је и организатор годишње конференције „Виздом 2.0" (Wisdom 2.0), чији је циљ да помогне учесницима да пронађу равнотежу у данашњем дигиталном свету.

Прва фаза, такозвана „фаза меденог месеца", завршена је, сматра Гордхамер, и сада се треба окренути будућности и последицама вртоглавог технолошког напретка.

На тој конференцији, одржанoj у фебруару, оснивачи „Твитера", „Фејсбука", „Ибеја" и сличних сајтова, као и менаџери „Мајкрософта" и „Гугла", разговарали су са стручњацима у пољу јоге, медитације и других техника опуштања. Такође су дискутовали о томе могу ли се њихове компаније сматрати одговорним за растућу зависност од интернета.

Шта на све ово каже медицина? Пето издање Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје, које излази следеће године, највероватније ће као додатак класификацији менталних болести уврстити и „прекомерно коришћење интернета".

Истраживачи верују да ће тај поступак стручњака скренути пажњу да такво стање постоји, али додају да је потребно још доказа да би се ово сматрало правим психичким поремећајем.

Гордхамер сматра да Силицијумска долина није одговорна за то што људи толико воле њихове производе, који су данас популарни попут брзе хране. Не можемо кривити „Мекдоналдс" за то што прави храну која је толико укусна, зар не?

Скот Кријенс, директор компаније „Џунипер нетворкс", сагласио се са  Гордхамером. 

„'Геџети' нас маме управо због најпримитивнијих људских потреба, а то су потребе за повезивањем и међусобном интеракцијом", објаснио је Кријенс.

У жељи да побољшају квалитет времена које њихови радници проводе на послу, многе компаније у Долини организују семинаре на којима их уче правилном дисању и медитацији.

Кели Мекгонигал, психолог-предавач на Медицинском одсеку при Универзитету „Стенфорд", често разговара са лидерима великих компанија о питањима технолошке доминације нашим животом. Професорка, такође, верује да су „геџети" међу главним окидачима стреса, јер стварају константан осећај грча и неизвесности.

Данас је сасвим нормално, истакла је професорка Мекгонигал, да су људи око нас развили патолошку везу са својим „направицама", које су их заробиле.

Иако „Гугл", који је власник сајта Јутјуб, зарађује више уколико су људи дуже на мрежи, Ричард Фернандез, један од директора, сматра да пословање компаније није базирано на деструктивном понашању посетилаца. Корисници, уверен је Фернандез, треба да развију својеврстан унутрашњи компас који ће им показати прави баланс између живота на мрежи и ван ње.

„Кључан је простор који себи обезбедимо за 'офлајн' активности. У супротном ће нас технологија 'појести'", закључио је Фернандез.