Гламурозним малим порцијама одзвонило – гости ресторана хоће да буду сити

Минималистичким оброцима је изгледа одзвонило. Један малени комад лососа у дресингу од цитрусне верзије соја соса који су сви превише стидљиви да почисте са тањира – на то се обично своди вечера у ексклузивним ресторанима са малим порцијама. А цене које важе за лепо дизајниран оброк који не може да засити оне са здравим апетитом далеко су од минималних.

Мале порције, иако никада нису биле економичне, некада су биле прилично забавне и авантуристичке. Стенли Тучи је отворено поделио своју љубав према пачјој чорби у Сохоу. Инстаграм је био преплављен фотографијама са малим порцеланским тањирима, који су поређани у естетске целине поред неколико чаша за вино и обасјани светлошћу свећа. Ово је био à la mode, а не à la carte начин исхране. Све док то није престао да буде.

Дошло је до промене. Те малене порције које су биле скупе, али шик, више не погађају циљ. Гости ресторана уморили су се од малих порција – желе да буду сити, а економска ситуација се променила тако да сви имамо мање новца.

Све је мање оних који су вољни да наруче препоручена три до четири јела по особи где једна порција јела скромне количине кошта раскошних 25 до 35 евра. Према подацима британске компаније за резервисање места у ресторанима "OpenTable", 56 одсто гостију у Великој Британији сада преферира појединачне опције са обилном порцијом.

Али осим по претераној цени, гламурозне мале порције једноставно више не делују посебно. Где год да се окренете, налази се још један ресторан који служи биодинамичко вино, печени коморач, гриловану туну и печену артичоку у простору који одише индустријским дизајном. Формула је постала толико предвидљива да је рутински пародира једна успешна креаторка садржаја на Тик-току која је осмислила свој измишљени ресторан са малим порцијама, „Прик“.

„Ми заправо нисмо ресторан, ми смо простор за ручавање“, каже тик-токерка са убедљивом снисходљивошћу. „Вечерас смо у сезонској медитеранској атмосфери“, објашњава својим дигиталним гостима. „Дакле, то значи да ако нисте јели унапред, вратићете се кући гладни.“

Обедовање у ресторану некада је подразумевало предјело, главно јело и можда неке прилоге које бисте поделили са неким. То се променило 2009. године, када је Расел Норман отворио ресторан „Полпо“ у Сохоу.

Инспирисан "ciccheti" културом у Венецији, ресторан је нудио мање порције јела по (знатно) нижој цени, тако да је група гостију могла да комбинује јела, проба више укуса и дели међусобно наручену храну. Концепт је одмах постао популаран у Лондону, а мноштво ресторана је следило формулу – али не увек и цену.

„Током последњих 10 до 15 година, источни Лондон је био граница џентрификације са овим модерним, занатским ресторанима који држе до естетике“, каже Питер Харден, аутор Харденовог водича за ресторане.

„Ресторани и предузетници гледају шта се продаје, а онда сви следе те правце, тако да имамо све више и више тога. Ипак, мислим да можемо са сигурношћу рећи да се за источни крај Лондона сада добро зна и да ова врста понуде хране више није радикална. Постоји дефинитивна могућност да тренд иде својим током. Можда почиње да изгледа помало застарело у смислу своје привлачности“, објашњава Харден.

Мале порције, ако оставимо по страни пародије на Тик-току, претварају се у фарсу. Нови одељак „грицкалице“ који се појављује у менијима може вас навести да издвојите десетак евра за један једини пилећи медаљончић, пре него што уопште стигнете до главног одељка са малим порцијама. Ако будемо наставили овим темпом, до 2027. године имаћемо одељак „мрвице“ на менију.

Инстаграм налог Сокс Хаус Митинг, који је пласирао мноштво мимова са особинама људи из источног Лондона која у редовима чекају своје мале порције, наводи да постоје ресторани који оно што би се назвало „предјелима“ или „прилозима“ означавају као мале порције.

Како се ова трка ка дну наставља, можда није изненађујуће што је дошло до повратка максимализма када су у питању порције хране у ресторанима.

Многа недавно отворена места у британској престоници одлучила су се за једноставне, заситне меније који нуде само неколико предјела и поуздана главна јела попут бифтека са кромпиром и рибљег чорбе, уз класичне додатке.

Саша Шејкер, директорка у компанији "OpenTable" за Велику Британију и Ирску, каже да удаљавање од малих порција указује на повратак традиционалном обедовању, што се поклопило са чежњом за прошлошћу.

„Видимо да носталгија игра улогу, посебно међу гостима који су припадници генерације Зед, на основу ретро јела попут кобасица са пиреом (29 одсто) и коктела од шкампа (28 одсто) међу јелима за која су рекли да би волели да виде на менијима 2026. године“, наводи Шејкерова.

У време економске несигурности која изгледа да не показује знаке успоравања, обедовање ван куће је посластица због које желимо да се осећамо луксузно. А то није могуће уколико том приликом не утолите глад.