Светски дан пице – од напуљске традиције до глобалног феномена

Дана 17. јануара, на дан Светог Антонија Опата, заштитника ватре и пекара, широм света обележава се Светски дан пице. Током година, овај датум прерастао је у прилику да се сагледа развој једног од најпознатијих јела италијанске кухиње, које је од скромног народног оброка постало глобални гастрономски феномен.

Последњих година пица пролази кроз дубоку трансформацију. Развија се кроз техничка истраживања, пажљив избор сировина и снажну везу са територијом.

Упркос бројним савременим интерпретацијама, класична маргарита остаје омиљена пица у Италији, потврђујући трајну снагу једноставности.

Пице као симбол територије: Италија испричана кроз тесто и надев

Од Напуља до Рима, од Абруза до Сицилије, Светски дан пице обележава се кроз посебне креације које потписују најпознатији италијански мајстори пице. Реч је о такозваним „пицама заставама“, које представљају филозофију аутора и локални идентитет.

У Напуљу, Дијего Витаљано представља пицу La Rinforzata, у којој се спајају маринирани и гратинирани карфиол, инћуни из Ћетаре, тостирани бадеми, црни тартуф и локални сиреви, пример савремене напуљске школе која поштује традицију.

У Риму, Пјер Данијеле Сеу нуди Valeria da nonna, инспирисану породичном кухињом – ћуфте у сосу од парадајза, крем од сира и босиљак. Паралелно, његова веганска креација Apsolut од купусњача потврђује истраживачки приступ модерној пици.

У Кијетију, пица Transumanza пицерије „Фермента“ евоцира пасторалну традицију Абруза, док у Риму Алесандро Сантили у „Фрументарију“ комбинује технике високе кухиње са пицом, користећи печурке и слану крему од сира.

Од класичних комбинација, попут кобасице и фриаријела у Напуљу, до савремених интерпретација са морским и биљним састојцима на југу Италије, пица се потврђује као флексибилан и универзалан гастрономски израз.

Повратак кућној пици и квалитетним састојцима

Пица се све чешће припрема и у домаћинствима. Више од десет милиона италијанских породица прави пицу код куће, уз растуће интересовање за брашна од старих сорти житарица, производе са заштићеним пореклом и локалне састојке.

То показује истраживање "Coldiretti–Ixè" објављено поводом Светског дана пице.

На пијаци у Чирко Масимо у Риму организоване су радионице за израду теста од древних сорти пшенице, док су пољопривредници представили пицу са локалним производима попут сира Качиофјоре и римског броколија, намирница са ознаком Кампања Амика.

Економски значај глобалног феномена

Пица је данас и снажан економски сектор. Према подацима Vpa Research, глобални промет прелази 160 милијарди евра. У Италији, тржиште пице вреди више од 15 милијарди евра, са око 2,7 милијарди испечених пица годишње.

Сједињене Америчке Државе предњаче по потрошњи по глави становника, док се Италија налази на другом месту у Европи. Иако је настала у Напуљу, пица је постала део кулинарског идентитета бројних земаља.

Језик пице као културно наслеђе

Око пице се развио специфичан речник који обухвата термине попут alveolatura, canotto, ruota di carro. Ови изрази не означавају само техничке процесе, већ сведоче о богатој традицији, занату и гестовима који чине уметност прављења пице.

Од напуљске пице „на преклоп“ до римске танке и хрскаве варијанте, преко пржене пице, оне високе која се сече на троугао, сваки стил има сопствени идентитет и терминологију.

Између традиције и савремености

Уметност напуљских пицајола уписана је 2017. године на Унескову листу нематеријалне културне баштине човечанства. Признање се не односи само на рецепт, већ и на ритуал, ручну израду и друштвену димензију пице.

Данас пица истовремено чува традиционалне вредности и прихвата иновације, од дугих ферментација до нових врста брашна и надева, остајући верна својој суштини.

Нутритивни аспект

Нутриционисти истичу да пица сама по себи није нездрава намирница. Ако се припрема са квалитетним састојцима и добро ферментисаним тестом, она представља уравнотежен оброк. Кључни фактор остаје умереност, а не елиминација.

Колико кошта пица у Италији?

Цена пице може знатно да варира од града до града. У просеку, маргарита кошта између пет и осам евра, а разлике зависе од географског положаја, типа локала и квалитета коришћених састојака. У економичнијим подручјима, нарочито на југу Италије, још увек је могуће пронаћи пицу по цени нижој од пет евра, док у великим градовима и туристичким зонама цена лако прелази девет евра.

Ако се узме у обзир комплетан оброк, који укључује пицу, пиће и услугу, просечан трошак износи од 12 до 14 евра. Ипак, у појединим градовима попут Сасарија или Болцана, рачун може достићи и 17 евра, што их сврстава међу најскупље градове у Италији када је у питању конзумација пице.

Последњих година, раст трошкова сировина и енергије утицао је на повећање цена, подижући укупну цену пице. Упркос томе, многи потрошачи спремни су да плате више за квалитетнију понуду, припремљену од пажљиво бираних састојака, специјалних врста брашна и локалних производа.

Гурманске пице представљају највиши ценовни ранг: сложене и креативне комбинације, често са потписом познатих пица мајстора, које могу да премаше 15 евра, па чак и 20 евра. Истовремено, градови попут Напуља, Ређо Калабрије, Пескаре и Ливорна и даље нуде одличан однос цене и квалитета, доказујући да добра пица не мора нужно да буде скупа.

На крају, цена пице у Италији одражава равнотежу између традиције, територије и иновације, потврђујући да пица није само популарно јело, већ и прави показатељ економских и културних промена у земљи.

Колективни ритуал који опстаје

Пица је демократска, доступна и дубоко укорењена у свакодневном животу. Повезује генерације, културе и друштвене слојеве. Њена популарност не заснива се само на укусу, већ и на емоционалној димензији, заједништву и једноставности.

Управо зато, Светски дан пице не слави само јело, већ и један трајни културни симбол.