Кафа мора да се испије за 15 минута – у торинском кафићу више нема времена за опуштено уживање

„Бар Пастичерија Нованта", који се налази у Корсо Дука дели Абруци, успоставио је систем временских лимита. Одлука која је брзо постала вирална на друштвеним мрежама, изазивајући подељена мишљења међу корисницима.

„Управљање временом“ није новина у свету угоститељства. Многи локали се већ годинама суочавају са проблемом „продужене посете" неких гостију који, уз кафу или пиће, остају за столом сатима, можда чак и не наручујући ништа друго.

У Милану су одавно усвојене две смене у ресторанима које подразумевају да се прва смена вечеравања завршава након сат и по седења за столом након чега сте позвани да устанете и одете.

„Бар Пастичерија Нованта" је одлучио да постави јасна правила, вероватно да би олакшао ротацију гостију. Порука, написана љубазно, гласи: „Драга клијентело, обавештавамо вас о временским лимитима за боравак за столом. Хвала на сарадњи и разумевању.“

Ово обавештење није прошла незапажено, брзо је постала тема друштвених мрежа, изазивајући жустру дискусију.

Подршка: Не можеш да заузимаш сто сатима

Они који подржавају ову одлуку сматрају да је то израз поштовања према другим гостима, истичући да се не ради само о „времену“, већ о „поштовању“.

Неки корисници друштвених мрежа сматрају да је разумљиво да сваки локал има право да контролише простор, нарочито у време када је посета највећа. „Апсолутно је у реду", стоји у једној од објава, „не можеш да заузимаш сто сатима само за испијање кафе."

Такође, неки корисници подсећају да у другим градовима, попут Милана, темпо живота није ништа спорији: „Па зар није Милано град у којем се све убрзано дешава?", иронично коментарише један корисник. А ту су и они који бране власнике кафића, тврдећи да се суочавају са ситуацијом у којој неки гости, са само неколико попијених кафа, остају за столом сатима, можда не трошећи ни евро више.

„Нису угоститељи криви, већ онај ко је довео до тога да кафић мора да постави овакав оглас". Ова примедба одражава проблем који није стран многим локалима, у којима се људи, са изговором да нешто наруче, често „усељавају" за столове, не обраћајући пажњу на то да други гости чекају на слободно место.

Критике: кафа није трка против времена

С друге стране, нису изостале критике. Многи корисници друштвених мрежа критиковали су одлуку кафића, оптужујући је да гости нису опуштени: „Ако морам да гледам у сат док пијем кафу, то није ни тренутак опуштања“, стоји у једном коментару.

Други напомињу да је локал могао директно да комуницира са гостима који предуго остају, уместо да генерализује и поставља ограничења свима. „Ако имају проблем са неким, треба то директно да кажу том госту, а не да генерализују и ометају целу клијентелу", пише једна корисница на Фејсбуку.

„За мене је испијање кафе тренутак опуштања, тренутак мира у хаотичном дану. Ако морам да гледам сат, то губи цео свој шарм"

Време, вредност и границе: изазов модерног друштва

Без обзира на подељена мишљења, ово питање отвара ширу дискусију о модерној култури конзумације.

„Бар Нованта" је одлучио да постави временску границу за конзумацију, вероватно како би обезбедио да што више људи може да седи за столом и да на тај начин они што више зараде. Граница која одражава друштво у којем се све врти око ефикасности, брзине и новца, али и у којем је стална борба против времена. Угоститељи, заправо, само успостављају ред у свету у којем нема довољно довољно времена за све, па ни за шољицу кафе.

Занимљиво је приметити да је у многим другим земљама пракса постављања временских лимита већ устаљена и углавном се сматра практичним решењем. Ово нас подсећа на начин на који се потрошачке навике мењају у савременом друштву које је све више оријентисано на „све и одмах“, али и на потешкоће са којима се сусрећу власници локала, балансирајући право на опуштање са потребом за пословним профитом и смењивањем гостију.

Како год, „Бар Нованта“ је постао прави случај за анализу, експеримент који, иако изазива полемике, представља конкретан одговор на све шире присутне проблеме у сектору угоститељства.

Било да је ова одлука исправна или претерана, остаје да се види да ли ће и други угоститељи усвојити овакав модел. А до тада, становници Торина наставиће да се питају како ускладити уживање у паузи са потребом да се направи место за следеће госте.