Сушимо веш, скокнемо на цигарету, знатижељно виримо, кришом ослушкујемо - тераса и њене варијанте

Тераса је некада једини простор који нам у тешким временима омогућава да останемо у контакту са спољашношћу, са другим људима, иако остајемо у властитом дому.

Многи сматрају да је поседовање балкона или терасе привилегија, више него икада раније. И не само зато што нам омогућава да удахнемо ваздух, да посматрамо град (свет!), већ и зато што је „посматрање" постало синоним за „учешће". Наравно, врло ограничено, али и даље - учешће.

Неки га користе као „бежични телефон", и то сада у времену када нам је „паметних справа преко главе". Изгледа да почињемо да осећамо потребу да гледамо једно друго у очи.

Осмишљен у Персији и Египту, балкон је имао специфичну церемонијалну функцију, а такође и хијерархијску: учинио је да неко са балкона показује свој владалачки положај.

Тоалетна функција 

Слични простори, лође, у ствари су постали уобичајени у Грчкој и старом Риму. Грађани који су били у објектима у близини Форума, имали су бољи увид у оно што се дешава. Међутим, током Средњег века због недостатка канализационих система, балкон је имао још једну битну функцију - тоалетну.

Током Ренесансе, балкони су постали права уметничка дела која се се поносно приказивала. Балкони су били „статусни симболи" чија је главна сврха била естетска, мање функционална, украшавани су стубовима, рељефним оградама...

У доба Барока, балкон је коначно преузео централну улогу у дефинисању композиције фасада објеката у којима је боравило и становало племство, посебно су биле популарне украсне ограде од кованог квожђа.

И уметници су у балкону нашли инспирацију, попут Франсиска Гоје који је насликао Маје на балкону. Ту је и Шекспирова Јулија коју скоро увек замишљамо - управо на балкону, на мету који јој је неко веме бар, служио за бекство из стварности.

И Мане је приказао припаднике париске аристократије на својој чувеној слици Балкон из 1869, како уживају у погледу.

Балкони су се проширили француском престоницом након Хаусманове одважне обнове Париза. У име бољих хигијенских норми, Хаусман, који је био префект Сене од 1853. до 1870. године, срушио је старе кривудаве улице града и створио широке равне булеваре, са раскошним зградама са монументалним фасадама и балконима.

Позив на акцију 

Шпанска реч „балкон", у преводу значи помно посматрати - без учешћа у ономе што се дешава.

Ипак, футуристички уметник Умберто Бочони у револуционарно доба 1911. године направио је слику Улица улази у кућу, која приказује жену наслоњену на ограду балкона. Али у приказу, унутрашњост и спољашњост се спајају у једну целину и ослобађају огроман емоционални набој, силу која може да савије зграде, да прекине јаз између посматраног и проживљеног живота.

Био је то експлицитан позив на учешће који је, с обзиром на нови историјски друштвени контекст произашао из индустријске револуције, и који се више није могао избећи.

Многи балкони и терасе почињу да се граде „на дивље", без дозвола...

Слике и фотографије све чешће у то немирно доба, приказују балконе, говорнике са мегафоном у руци, окупљене, забринуте људе који слушају, који су спремни за неку акцију, деловање...

У сваком случају, управо је то раздобље, захваљујући армираном бетону, довело балкон, након раздобља када је био ексклузива, до тога да може бити приступачнији, мањи, обичнији, али и „ангажован" у смислу комуникације организација цивилног друштва.

А у 20. веку, „полубрат" балкона, односно - заједнички балкон, постаје све распрострањенији. Дефинисао је нову врсту друштвеног становања, и коришћен као заједнички простор, не само за приступ појединим стамбеним јединицама, већ за друштвене односе.

На њему се сушио веш, излазило се на цигарету, а многи су ту заказивали састанке како би чули нови трач...

Место састанака и показивања емоција 

Почетком 21. века балкон постаје огледало друштва које се мењало, и више се није сматрао местом за сусрете, већ као нешто приватно, унутар дома, али истовремено окренут према улици, уз скоро па обавезну заштиту од радозналих погледа.

Ипак, током најтежих дана пандемије коронавируса, терасе у зградама постале су места са којих су се показивале емоције, упућивали погледи, са којих се махало, певало, свирало, плакало...

У ери глобализма, балкон се користи и као мала башта, све су модерније зелене терасе са вертикалним еколошким оградама, мада се терасе неретко користе и као место за рекламне паное, ако је објекат на одговарајућој локацији.