Потрага за срцем Сулејмана Величанственог, гробница пронађена

Где би војници сахранили ваше срце ако сте као султан једне од највећих империја умрли од старости у свом шатору вече пред победу на бојном пољу, као што се то десило Сулејману Величанственом 6. септембра 1566. године, наводи Би-Би-Си.

Док је тело турског султана однето назад у престони град да буде сахрањено у Сулејмановој џамији, његово срце остало је, према предањима, заувек у Мађарској.

Сулејман је био један од само два султана који су умрли на бојном пољу. Први је био Мурат, који је 1389. године убијен у Косовској битци, чија гробница и даље стоји близу Приштине.

Међутим, када су аустро-угарске трупе поново заузеле Сигет 1692. године, уништиле су сваку отоманску грађевину до темеља. Зато историчари не знају тачно место, а целу мистерију додатно појачавају гласине да је његово срце стављено у златни ковчег.

Тим мађарских и турских географа, историчара и археолога верује да зна одговор. Пре нешто више од десет дана тврдили су да су на брду са виноградом, источно од Сигета, откопали гробницу, а сада сматрају да су пронашли и џамију, војну касарну и део градских зидина.

Срца више нема. Истраживачи су пронашли дубоку рупу, коју су ископали ловци на благо када је зграда уништена. Остаци, тврде стручњаци, јасно показују да се ради о краљевској гробници.

У протекле три године, архиве у Истанбулу, Бечу, Будимпешти и многим другим мањим градовима, црквама и библиотекама, претражене су како би се пронашли било какви докази. Најновије истраживачке технике из ваздуха и проучавања земљишта су коришћене.

Стручњаци су израчунали тачну ерозију брда због ветра и кише, као и исушивања околног мочварног земљишта. Чак су у земљишту пронашли делове ваза из династије Минг, које су отомански владари веома ценили и држали као драгоцености.

Ипак, аутор текста британског јавног сервиса пита се зашто сада потрошити стотине хиљада евра, форинти или лира на овакав пројекат. Као одговор даје жељу турских власти о поновном грађењу империје.

„Тражећи утицај који су изгубили на Блиском истоку када је Ататурк укинуо Исламски калифат раних 1920-их година. У источној Европи, они полако рестаурирају позната отоманска археолошка налазишта. То све као својеврстан подсетник државама Европске уније да укажу заслужено поштовање према турском наслеђу, инвеститорима и туристима“, наводи аутор текста Ник Торп.

Али шта би Сулејман рекао на целу акцију проналажења његовог борбеног логора? „Сигуран сам да би се добро исмејао“, сматра професор Норберт Пап, који је предводио истраживачки тим.