Чудесни монолити у Подрињу

Остаје само да нагађамо како су крајем 14. и у 15. веку овакви мрамори клесани и доношени на гробља.

У сваком случају, представљају најмасивније примерке своје врсте на десној обали Дрине, а рађени су у карактеристичном облику слемењака са постољем.

Пронађено је и седам скелета, који ће после антрополошке анализе бити враћени, и оскудни уломци керамике. Мрамори, иначе украшавани различитим орнаментима, а крстом обавезно, имају и симбол полумесеца.

„Полумесец изазива забуну, зато што у данашње време он има другачију конотацију. Полумесец је прастари симбол који симболише веру у ускрснуће. Реч је о хришћанским гробовима, ово је српско средњовековно гробље, настало негде од краја 14. и у 15. веку“, објашњава археолог доктор Емина Зечевић.

Терен подложан бујичним поплавама је вековима мењао конфигурацију – па се уместо 20 видљивих, које у 19. веку помињу Хердер и Каниц, тај број смањио на 18, па шест, да би пре почетка археолошких радова остало видљиво свега пет.

И било је неопходно ангажовање тешких машина, да заувек не би били изгубљени под наносима шљунка и земље.

„Друга фаза наше помоћи огледаће се у томе да се сви ови елементи после извршених радова на истраживању врате на првобитну локацију“, каже Марко Марковић из Дирекције за изградњу Бајине Баште.

Истраживања су потврдила предање у овом крају: да су аустроугарски војници крајем Првог светског рата оскрнавили гробове тражећи благо.

Сада ће, по завршетку истраживања, овај локалитет бити заштићен.

„Планирамо отварање једне пешачке стазе, планирамо уређење ове некрополе, планирамо инфо-табле и све оно што би пратило један микротуристички локалитет“, истиче Бориша Чолић из Удружења „Црвена стена“.

Удружење „Црвена стена“ намерава да културно-историјско наслеђе укључи у туристичку понуду бајинобаштанског краја – уз Дрину и Тару, пажњу плене и највећа српска црква-брвнара у Дубу, остаци раноантичког утврђења у Вишесави, а то су тек делићи трагова богате историје овог дела Подриња.