Статус Аје Софије под знаком питања

Молитва би требало да буде одржана 29. маја, поводом 561. године од када је султан ушао у тадашњу цркву Аја Софија.

Ердоганови саветници су, како пише Економист, одбацили причу о томе да та црква поново постане џамија, назвавши је „фантазијом“.

Међутим, виши званичници Ердоганове Партије правде и развоја не крију да би волели да се у тој цркви моле муслимани.

Од 1935. године та црква је музеј, што је био део програма турског вође Кемала Ататурка да секуларизује Турску.

Исламисти желе то да преокрену. „Ају Софију сматрају симболом освајања, исламске супериорности над хришћанством“, рекао је турски историчар Тугба Тањери Ердемир.

Заменик премијера, Булент Аринч, рекао је да „ми гледамо у ову заборављену Аја Софију и молимо се Алаху да су близу нас дани када ће нам се она осмехнути“.

Та изјава повредила је осећања православних хришћана, а васељенски патријарх Вартоломеј рекао је за један италијански лист да је та црква изграђена као сведочанство хришћанској вери и да, ако ће бити поново отворена за верску службу, она може бити само хришћанска.

Турски исламисти одговарају да њихова борба има правни основ. Аја Софија била је лично власништво Мехмеда Другог који је декретом одредио да она треба да буде џамија до судњег дана.

И поред тога, поједини муслимански интелектуалци залажу се за компромис и предлажу да Аја Софија буде отворена за верске обреде и за муслимане и за хришћане.

То се, ипак, неће десити јер је 3. маја поднет нацрт закона који предвиђа да црква буде промењена у џамију.