Перперикон – светилиште, град и уџбеник

Нова истраживања у Перперикону, древном трачком граду у Бугарској, још једном су показала да је огромни камени комплекс у Родопима отворен и јако поучан уџбеник из историје, пише бугарски дневник Стандарт.

Најновија тромесечна ископавања открила су 12 јавних или стамбених зграда у северном делу Акропоља (Горњег града), од којих највеће имају основу од 30 са 25 метара. Зграде су биле вишеспратне и потичу из римског периода, пише софијски лист.

„Ово је јако интересантно и важно јер се досад мислило да Римљани нису градали тaко велике и монолитне грађевине у планини“, каже откривач Перперикона, професор Николај Овчаров, и скреће пажњу на дебљину зидова „који достижу три метра“.

Екипа професора Овчарова недавно је наишла на бронзани прстен са украсом у виду крста и апликацијом од злата.

Међутим још је интересантнији налаз 28 бронзаних кованица пронађених такође на северним падинама Акропоља. Реч је о ризници с краја 13. века која је интересантна и за археологију и за економију, јер говори како се у Средњем веку решавала инфлација.

Наиме, само један новчић је цео и потиче из периода цара Теодора Другог Ласкариса (1248-1250), док су остали преполовљени или чак подељени на три дела.

„То је јако речит доказ о инфлацији која је погодила не само бугарску средњовековну државу него и све државе које су гравитирале ка Византији. Тада је пререзивање монета постало државни процес па ако је, рецимо, на почетку инфлације 1248. године 200 бакарних новчића чинило један златни перпер, на крају 1250. за златник је било потребно 2.500 бакарних монета“, каже доцент Константин Дочев.

Истраживања овог лета на Перперикону обележило је и откриће олтара пречника два метра из касног бронзаног доба. Секира од јасписа пронађена уз њега још прецизнија га датира у 15. век пре нове ере и време када Перперикон као светилиште доживљава врхунац, и када се комплекс мегалитних олтара у Родопима проширује на површину од 12 километра квадратних.

Перперикон је, иначе, археолoшки комплекс у Источним Родопима из више историјских епоха. У раном неолиту био је култно средиште са многобројним мегалитним светилиштима, за време Трачана и Грка јако важан и развијен град, што је био и римском периоду.

Перперикон као велика фортфикација не губи пуно на значају ни у средњовековом периоду. Уништили су га Турци крајем 14. века, а на светло дана „изводи га“ професор Николај Овчаров 2000. године и од тада га научници сматрају најзначајнијим открићем европске археологије с почетка 21. века.