Italijanka preminula tokom operacije, njena porodica upala u bolnicu i napala lekare

Jedan hirurg je izudaran pesnicama u lice zbog čega je pun modrica i ožiljaka, drugi je bačen na zemlju i šutiran, a jednoj doktorki je slomljena ruka.

"Izgledalo je kao da smo u seriji Gomora", rekao je jedan od očevidaca, naglasivši da su "svi bili raspamećeni".

Deo zdravstvenog osoblja uspeo je da se sakrije u ambulantu i pozove policiju, koja je uspostavila kontrolu i zaplenila zdravstveni karton preminule devojke. Takođe, obavljeni su razgovori sa uznemirenim rođacima preminule devojke, osobljem bolnice i svedocima, a preuzeti su i snimci sa sigurnosnih kamera. 

Devojka je u bolnici završila krajem juna, posle saobraćajane nesreće u kojoj ju je udario automobil dok je vozila trotinet.

Nekoliko sedmica je bila na odeljenju intenzivne nege i reanimacije, a zatim je podvrgnuta i operaciji kojom je trebalo da se spreči sužavanje respiratornog kanala, kada je i preminula.

Bolnica je saopštila da je pokrenuta interna istraga, da duboko žale zbog smrti devojke, ali i da su solidarni sa svojim osobljem koje je hiruršku intervenciju, kako se ističe, izvršilo u komplikovanim uslovima usled teškog stanja povređene Italijanke.

"Ne tolerišemo nikakvu vrstu nasilja, a naročito ne onog prema zdravstvenom osoblju koje savesno vrši svoj posao", izjavio je generalni direktor zdravstvene ustanove u Fođi Antonio Nigri.

Predsednik Udruženja lekara u Fođi Pjerluiđi de Paolis istakao je da su lekari uplašeni i da mnogi od njih žele da daju otkaz.

"Ova situacija nalaže da duboko razmislimo o tome šta se trenutno dešava i da vidimo koliko je zdravstveno osoblje sigurno na svom radnom mestu. Potrebno je da se razmisli o pooštravanju okvira sankcija u slučaju napada na lekare i zdravstvene radnike", naveo je De Paolis.

Udruženje lekara je spremno da zajedno sa lekarima iz Fođe protestuje.

"Lekari nisu ubice i mi nemamo ništa od solidarnosti građana i izjava o podršci. Dozvoliti da čak 50 osoba upadne u bolnicu, na jedno odeljenje, znači prekršiti osnovna pravila kontrole", izjavili su predstavnici italijanskih zdravstvenih sindikata, naglasivši i da traže konkretne i momentalne mere.

"U suprotnom, zdravstveno osoblje će napustiti bolnice, jer ne žele više da budu izloženi jednoj vrsti 'rutinskog nasilja' koje se ponavlja i na koje svi polako počinju da se navikavaju", navode iz sindikata.

Gde i ko najčešće biva napadnut u Italiji

U Italiji svakodnevno dolazi do fizičkih napada na lekare, zdravstvene radnike i bolničare.

Najčešće se dešava u bolnicama, na odeljenjima Hitne pomoći, ali i u odeljenjima intenzivne nege i ambulantnim kolima.

Češće se događa noću, više je verbalno, ali su neretki i fizički napadi, koje osoblje bolnice uglavnom ne prijavljuje. Takođe, žrtve napada su češće žene (u 70 odsto slučajeva). 

Prema opisu posla, trećina napada se događa medicinskim sestrama i fizioterapeutima, dok su odmah iza bolničari. Žrtve su i socijalni radnici u medicinskim ustanovama, a najmanje je napada na lekare (tri odsto).  

Mesta napada su u više slučajeva bile bolnice i starački domovi, a napadi se neretko dešavaju i u ustanovama socijalne zaštite.

Više ih je u regionima na severu Italije, a čak 60 odsto slučajeva napada je zabeleženo u regijama Lombardiji i Emiliji-Romanji. Najmanje ih je na jugu zemlje i na ostrvima.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) tvrdi da je oko 38 odsto zdravstvenih radnika u svetu napadnuto bar jednom u svojoj karijeri. U Italiji je sa agresijama i pretnjama suočeno 2.500 lekara i drugih zdravstvenih radnika, a podaci iz 2022. ukazuju da je broj napada u porastu.

U najvećem broju slučajeva, napadači su pacijenti ili njihove porodice.

Povodi za napade

Dug period čekanja na pregled, premalo zaposlenih, socijalno-ekonomski kontekst neki su od povoda za napade na zdravstvene radnike u Italiji.

Razlikuju se prema regiji, statusu bolnice i drugim socio-ekonomskim faktorima. 

Sredinom 2020. godine u Italiji je usvojen zakon koji je uveo seriju novih mera da bi se zdravstvenim radnicima garantovala bezbednost.

Mere podrazumevaju i osnivanje Nacionalne opservatorije za bezbednost zdravstvenih radnika, strože kazne za počinioce, te specijalne protokole policije za brzo reagovanje u slučaju napada. 

Faktor pandemije koronavirusa

Period pandemije koronavirusa u Italiji je obeležen dubokim kulturnim i ekonomskim društvenim promenama.

Njima je zahvaćen i zdravstveni sektor, koji se suočava sa nedostatkom lekara i osoblja hitne pomoći, niskim primanjima zaposlenih i dugim radnim vremenom hirurga i drugog osoblja. 

Zdravstveni radnici često izostaju sa posla upravo zbog nasilja nad njima, a u kontinuitetu je primetan i takozvani burnout, odnosno, isrpljenost i stres na poslu.

Predstavnici italijanskih krovnih zdravstvenih sindikata kažu da je potrebno da se ponovo uspostavi odnos lekara i pacijenta i "humanizacija lečenja".

"Potrebno je vratiti poštovanje prema jednoj profesiji u kojoj ljudi rade za dobrobit ostalih, te povratiti odnos poverenja između lekara i pacijenta koji se izgubio za vreme pandemije koronavirusa", zaključili su predstavnici sindikata.

Podsekretar italijanskog Ministarstva zdravlja Marčelo Đemato povodom najnovijeg napada na osoblje bolnice u Fođi kaže da se nasilje nad zdravstvenim radnicima više ne može tolerisati.

"Ovo što se dogodilo ostavilo nas je bez teksta, ali smo istovremeno još odlučniji da nađemo odgovorna lica koja svakako neće proći nekažnjeno. Već smo uveli kaznu i do pet godina zatvora za ova krivična dela. Jednostavno je neshvatljivo da se napadaju osobe koje nam spasavaju živote, leče nas, te je jako važno da dođemo do kulturoloških promena i svi mi treba da radimo na tome", naveo je Đemato.