Velika Britanija – dugotrajna bolovanja, da li je rešenje četvorodnevna radna nedelja

Prema najnovijim podacima britanskog Zavoda za statistiku, ta zemlja u periodu posle pandemije beleži rekordnu zaposlenost, ali i rekordna dugotrajna bolovanja, dok je produktivnost ispod praga tržišne utakmice. Neki stručnjaci ukazuju da je izlaz u skraćenju radne nedelje.

Londonski saobraćajni špic. Među ljudima, koji žure na posao, nedostaje svaki trinaesti, jer je na bolovanju.

Produktivnost i moral zaposlenih su niski u eri štrajkova i inflacije.

Globalni pilot-projekat

Stručnjaci rešenje vide u globalnom pilot-projektu o kojem sam izveštavala na njegovom početku juna prošle godine.

Šezdeset jedna firma u Ujedinjenom Kraljevstvu je tada prešla na četvorodnevnu radnu nedelju.

Među njima je i kompanija za izradu kozmetičkih proizvoda "Pet veverica", sa sedištem u Brajtonu.

Njen osnivač i direktor Geri Konroj ističe da je "ta strategija dovela do četrdesetoprocentnog skoka prihoda i profita u šestomesečnom periodu.

Posle skoro godinu dana samo pet britanskih kompanija vraća se na staro.

Manje radnih sati – veća produktivnost

Jedna od boljki zapadnih privreda je slaba produktivnost.

U Britaniji je njen godišnji rast, posle svetske ekonomske krize, pao sa dva na 0,75 odsto.

Sa četiri radna dana produktivnost je skočila na deset procenata.

Geri Konroj naglašava da su zaposleni tokom četvorodnevne radne nedelje bolje fokusirani, da nisu toliko umorni i mogu da se koncentrišu na svaki pojedinačni zadatak.

"Manje su rastrojeni, ređe prekidaju posao i manje greše. Veliki deo posla ranije je otpadao na ispravljanje grešaka, a mnoge nismo ni primećivali, što je dovelo do žalbi mušterija, koje bi ponekad i vraćale naše proizvode", naglašava on.

Postpandemijske ekonomske boljke

Rekordno duga bolovanja, ističe britanska lekarska komora, nesumnjiva su posledica pandemije.

Uzroci su često dug kovid, ali i brojni problemi sa mentalnim zdravljem zbog perioda socijalne izolovanosti.

Šefica proizvodnje u firmi "Pet veverica" Lili Elis kaže da sada uživa na poslu.

"Promene koje je četvorodnevna nedelja donela veoma su primetne. Moral je skočio brzo, jer su svi bili uzbuđeni zbog slobodnog petka. Zato bi od ponedeljka do četvrtka stvarno prionuli na posao kako bi sve bilo urađeno pre petka. Sa lakoćom održavamo nivo radne energije", naglašava ona.

Za tehničara u istoj firmi Džona Krija godina je prosto proletela.

"Petodnevna radna nedelja? Nije to za mene", tvrdi on.

Manje firme – bolja produktivnost

Brojne svetske korporacije traže načine da pospeše produktivnost u sivoj postpandemijskoj realnosti.

Ključ je, ističu stručnjaci, u timskom duhu, koji teško opstaje u velikim firmama.

Partner u "Bostonskoj grupi" Nik Saut podseća da u Ujedinjenom Kraljevstvu dve trećine kompanija, uključenih u pilot-projekat četvorodnevne radne nedelje, broje ispod 25 zaposlenih. Trećina ima manje od deset radnika.

"U sličnim projektima u Sjedinjenim Državama i Irskoj pedeset posto firmi zapošljava manje od deset ljudi. Veličina kompanije ima veze sa uspehom pilota", smatra on.

Prema istraživanjima tima profesora ekonomije Univerziteta u Oksfordu Jana-Emanuela de Neva, zemlje sa kraćim radnim nedeljama su srećnije i produktivnije po radnom satu.

"Tako Danci i Holanđani u proseku rade 1.400 sati godišnje, dok američka radna godina traje oko 1.800 sati. To je verovatno razlog što se Danci, Finci i Holanđani bolje kotiraju na skali sreće. No, kada je reč o produktivnosti, a to pokazuje i moje istraživanje, oni privređuju mnogo više po satu, dok rade mnogo manje od britanskih ili američkih kolega", kaže profesor De Nev.

Engleska centralna banka bezuspešno nastoji da zauzda inflaciju povećanjem kamatnih stopa.

Deo ekonomista smatra da klasična rešenja, stara više od veka, zastarevaju i da je smanjenje radne nedelje kreativan način za izlazak iz postpandemijske privredne depresije na Zapadu.