Izrael, 60 sekundi nad Iranom

Izraelski avioni F-35 uspeli su da neopaženo uđu u iranski vazdušni prostor tokom vežbe u kojoj su učestvovali dronovi i najmanje jedan tanker KC-48, javljaju izraelski mediji pozivajući se na izveštaj londonskog Elafa, saudijske medijske kuće iz Londona.

Iranci nisu ni potvrdili ni demantovali taj izveštaj, ali su gotovo istovremeno počeli velike manevre bespilotnih letelica, tokom kojih je za 48 časova isprobano više od 150 dronova.

Prema američkim i izraelskim izvorima, Iran već izvesno vreme obučava grupu ruskih oficira za upravljanje dronovima, koji bi u Rusiju mogli stići u sklopu trampe - borbeni avioni za bespilotne letelice. 

Igra nerava između Tel Aviva i Teherana vremenski se podudarila sa novom fazom pregovora o iranskom nuklearnom programu, koji je Vašington blokirao još u vreme administracije Donalda Trampa.

Izrael je, u trenutku kada se očekuju odgovori Brisela i Vašingtona na novi predlog Teherana, ozbiljno zaoštrio retoriku, upozoravajući sve strane uključene u ove pregovore da neće prihvatiti nijedno rešenje koje uključuje nastavak iranskog nuklearnog programa.

"Svima smo jasno rekli, Izrael nema obavezu da poštuje taj sporazum čak ni ukoliko bude potpisan. Sprečićemo Iran da postane nuklearna sila", rekao je sredinom sedmice premijer Izraela Jair Lapid. Gotovo istovremeno, izraelske rezerve prema mogućem dogovoru zvaničnicima u Vašingtonu predstavio je ministar odbrane Beni Ganc.

Istovremeno sa navodnim upadom izraelskih aviona u iranski vazdušni prostor, Tel Aviv je u Crvenom moru uvežbavao napade na ciljeve u Iranu i napade na brodove te države. Tokom tih vežbi, izraelske podmornice pratile su iranski brodove Behšad, Jamaran i nosač helikoptera Hingam. Behšad je registrovan kao teretno plovilo, ali niz obaveštajnih agencija, uključujući i Mosad tvrde da je reč o špijunskom brodu.

Behšad je uplovio u Crveno more nedugo pošto je u akciji izraelskih komandosa u aprilu prošle godine onesposobljen njegov prethodnik, Saviz.

Izraelci, Amerikanci, Iranci... 

U velikim manevrima izraelskih vazdušnih snaga i mornarice, iz prikrajka, učestvovali su i Amerikanci, što se tumači kao dodatni pritisak na vlasti u Teheranu da kontroverzni nuklearni program stave u potpunosti pod kontrolu Međunarodne agencije za atomsku energiju, IAEA.

Američki pritisak posebno je došao do izražaja početkom juna, kada su iranske vlasti odlučile da isključe kamere kojima je IAEA pratila aktivnosti vezane za proces obogaćivanja uranijuma.

Tokom prethodnih nekoliko dana, Amerikanci su u Siriji u dva navrata bombardovali baze u kojima pripadnici iranske revolucionarne garde, navodno, obučavaju lokalne milicije.  

Formulacija prema kojoj je Iran na nekoliko meseci od proizvodnje nuklearnog oružja provejava kroz izveštaje zapadnih obaveštajaca još od 2006. godine, odnosno od perioda kada je administracija mlađeg Džordža Buša "identifikovala" više od 1.100 potencijalnih meta mogućih napada na iranski nuklearni program.

Među potencijalnim metama bile su listom sve iranske naučne institucije i nuklearni centri, uključujući Erak, Bušer, Darhovin, Fordo, Natanz i Ishafan, ali i stotine položaja i objekata povezanih s iranskom Revolucionarnom gardom. Mapu su, na pritisak neokonzervativaca, načinili planeri Pentagona, a njih je pratio i jednako ambiciozan projekat unutrašnje promene vlasti u Iranu, čije su arhitekte bili Donald Ramsfeld, Dik Čejni, Džon Bolton, Njut Grinič i Rudi Đulijani.

Izraelske Vatrene kočije

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo je u maju izvelo seriju manevara vazdušnih snaga, nazvanih "Vatrene kočije", tokom kojih su simulirani napadi na objekte povezane sa iranskim nuklearnim programom.

Vežbe, u kojima su učestvovali borbeni avioni, tankeri KC-46, obaveštajne službe i raketne jedinice, usledile su nedugo pošto je šef izraelske vojske Aviv Konavi naredio da se načine novi planovi za mogući napad na mete povezane sa iranskim nuklearnim programom.

Iako to Teheran odlučno demantuje, vlasti u Izraelu ubeđene su da je izrada atomske bombe krajnji cilj iranskog nuklearnog programa, potkrepljujući tvrdnje stotinama kilograma dokumenata koje su agenti Mosada krajem januara 2018. ukrali iz tajnog centra u Teheranu.

Tridesetak sefova sa više od pola tone dokumenata u vezi sa "preosetljivim" detaljima nuklearnog programa, uključujući dizajn bojevih glava, planove za njihovu proizvodnju i mesta na kojima bi takvo oružje moglo biti isprobano, prebačeno je u Izrael koji taj materijal smatra "nepobitnim dokazom neiskrenosti" vlasti u Teheranu.

Uljuljkani procenama da je dokumentacija valjano skrivena, Iranci su nekoliko meseci pre upada ukinuli noćne čuvare, pa je tajne nuklearnog programa od Izraelaca delilo svega nekoliko prepreka – alarmi i teški čelični sefovi u čiju su se neprobojnost uzdale vlasti u Teheranu.

Mosadova akcija veka

Ali 31. januara, tačno u 22.30, dvadesetak maskiranih osoba onesposobilo je alarme i upalo u stovarište smešteno među hangarima desetina trgovačkih kompanija. Relativno brzo su provalili blindirana vrata, brenerima sposobnim da dostignu temperaturu od oko 3.600 stepeni Celzijusa otvorili 32 čelična sefa, natovarili oko pola tone dokumenata i 163 diska s podacima, i šest i po sati kasnije nestali u nepoznatom pravcu.

Čuvari koji su ujutru stigli na posao nekoliko minuta pre sedam časova, mogli su samo da bespomoćno konstatuju da su vrata i sefovi provaljeni, oglase uzbunu i na noge dignu desetak hiljada policajaca, vojnika i obaveštajaca, koji su narednih nekoliko dana bez uspeha pokušavali da uđu u trag provalnicima.

Većina ukradenih dokumenata, tvrdili su Izraelci, predstavljala je dokaz da je Teheran, uprkos tvrdnjama da je nuklearni program namenjen isključivo proizvodnji energije, paralelno i sistematski nastojao da prikupi sve elemente potrebne za proizvodnju atomskog naoružanja.

Nezavisnom istragom, međutim, utvrđeno je da Iran nikada nije napravio bojevu glavu, što različiti izvori pripisuju širokom spektru faktora – od straha Iranaca da će njihov pokušaj biti otkriven i mogućih posledica, do stalnih napada na vodeće stručnjake uključene u nuklearni program.

Ubistva iranskih nuklearnih fizičara

Rat bespilotnim letelicama, koji već godinama vode Iran i Izrael, poslednju žrtvu odneo je sredinom maja, pošto je u vojnom kompleksu Parčin kod Teherana eksplodirao samoubilački dron i tom prilikom "ubio mladog naučnika i ranio još jednu osobu".

Iako su iranski mediji neposredno posle eksplozije događaj opisivali kao nesreću, smrt mladog stručnjaka za razvoj dronova ubrzo je predefinisana u incident, za koji do sada niko nije preuzeo odgovornost.

Izraelci su odbili da komentarišu ovaj događaj, ali je neimenovani američki zvaničnik potvrdio Njujork tajmsu da je baza Parčin bila meta napada samoubilačkih dronova.

Svega nekoliko dana ranije, u Teheranu je ubijen pukovnik Revolucionarne garde, a američki mediji su objavili da su Izraelci potvrdili da su organizovali ovo ubistvo kako bi upozorili Iran da se mane planiranja napada na izraelske državljane u inostranstvu.

Prethodno, šef iranskog nuklearnog programa Mohsen Fahrizade ubijen je novembra 2020, nakon čega su Iranci dodatno naoružali Hamas i Hezbolah.

Serija ubistava počela je 15. januara 2007, kada je u prilično maglovitom spletu okolnosti stradao Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu.

Tri godine kasnije, januara 2010. ubijen je Masud Ali Mohamadi, koga su obaveštajci opisivali kao jednog od najtalentovanijih iranskih naučnika. Ubijen je dok je ulazio u automobil, nakon što je aktivirana bomba postavljena na motociklu parkiranom ispred njegove kuće u Teheranu.

Krajem novembra 2010. godine stradao je Madžid Šahrijari, još jedan od važnih naučnika uključenih u iranski nuklearni program. Njemu su neidentifikovani napadači na automobil zakačili bombu u čijoj je eksploziji stradao.

Istog dana, teško je ranjen i Ferejdun Abasi Davani, u gotovo identičnom bombaškom napadu. Davani se, inače, od 2007. godine nalazi na crnoj listi Ujedinjenih nacija zbog učešća u iranskom nuklearnom programu i razvoju balističkih projektila.

Osam meseci kasnije, krajem jula 2011. godine ubijen je tridesetpetogodišnji Dariuš Rezainedžad, ekspert za visokonaponske prekidače koji su ključni delovi nuklearnih bojevih glava.

Sledeća žrtva bio je Mustafa Ahmadi Rošan. Januara 2012. ubijen je pošto je aktivirana bomba koju su neidentifikovane osobe postavile ispod njegovog automobila. U eksploziji je ranjen i njegov vozač. U policijskoj akciji koja je usledila uhapšeno je dvadesetak osoba, s optužbom za saradnju sa Amerikancima, Mosadom i britanskom službom MI6 (Military Intelligence, Section 6).