Обрачун у Сирији, Америка против Ирана

"Апачима", хаубицама М-777 и јуришним авионима А-130 неутралисали смо ракетне лансере и непријатељске војнике повезане са иранском Револуционарном гардом, потврдили су званичници Пентагона, неколико сати пошто су америчке снаге бомбардовале бункере локалне милиције у провинцији Дер ез Зор.

Ову акцију је, како наводе амерички медији, одобрио председник Џозеф Бајден на основу обавештајних информација према којима је су напад на базе код Ел Танфа и Дер ез Зора окривљени припадници милиције коју обучавају Иранци.

Неких 1.000 Американаца смештено је недалеко од нафтног поља Ел Омар, око којег патролирају припадници Сиријских демократских снага, курдске милиције формиране пре седам година. У ту формацију, у међувремену, утопиле су се преостали борци Слободне сиријске армије.

Од доласка у Сирију, Американци су непрестано на мети критика власти у Дамаску да конвојима цистерни одвозе нафту са поља која контролишу.

Власти у Техерану су одбациле било какву везу са овим догађајима, оптужујући Вашингтон за "повреду сиријског суверенитета и територијалног интегритета".

После Бајденовог наређења, уследила су два таласа напада на скровишта локалних милиција у којима су учествовали авиони Ф-15, Ф-16 и А-130, као и јуришни хеликоптери "апач" и хаубице М-777.

Сиријски извори наводе да су погођена складишта муниције бригаде Фатемијун у месту Ајаш. Ту бригаду чине махом Авганистанци, који се већ годинама боре на страни Иранаца. У Сирију су упућени 2013. године у скопу акције Техерана против Исламске државе.

Напад Американаца, чијих се 1.000 војника налази у Сирији упркос оштром противљењу владе Башара ел Асада, одговор је на салву пројектила која је испаљена на њихову базу прошле седмице, У експлозијама су лакше рањена три америчка војника.

Сиријска агенција Сана јавила је да је око америчке базе пало најмање десетак пројектила, те да су се, недуго затим, из комплекса чуле експлозије.

У америчком одговору страдала су "две или три особе", које је Пентагон описао као наводне припаднике локалне оружане групе, о чијој обуци се већ годинама брину официри иранске Републиканске гарде.

Иранци, предвођени генералом Касемом Солејманијем кога су Американци пре две године убили у Багдаду, су суштински спасили Асадов режим од, како се у том тренутку чинило, неминовног пораза од побуњеника. Од тада, Иранци у великој мери контролишу ситуацију у Сирији.

Игра живаца у Сирији

Средином јуна, Руси су бомбардовали базу у којој су Американци, нешто раније, обучавали припаднике локалних милиција. Руска команда је, пре те акције, упозорила Американце да ће напасти Ел Танф, недалеко од границе са Ираком и Јорданом, наводећи да су припадници милиције стационирани у тој бази извели низ акција против снага владе Башара ел Асада.

Американци су, убрзо, напустили положаје, па у тренутку напада, у околини базе није било америчких војника, али званичници Пентагона сматрају да ова акција представља "ескалацију тензија" и "узнемиравање снага САД" у Сирији.

Ваздушни напад на Ел Танф представља наставак серије сличних акција, због којих амерички званичници страхују да би, на концу, могли резултирати директним сукобом снага Русије и САД у Сирији.

Неколико дана пре овог инцидента, руски борбени авиони улетели су у зону у којој су америчке летелице изводиле напад на положаје припадника Исламске државе. Руси су напустили ово подручје када су стигли амерички ловци.

Битка за Хашам, дан када су САД и Русија били на ивици рата

Руски напад најозбиљнији је инцидент никада до краја расветљене битке за Хашам из фебруара 2018. године, када је дошло до окршаја америчких војника и припадника компаније "Вагнер", после које је било озбиљних међусобних оптужби обе стране.

Стваран број убијених у овом обрачуну никада није објављен, али је тадашњи шеф Централне обавештајне агенције и каснији државни секретар Мајк Помпео тврдио да је "убијено неколико стотина Руса".

Представници "Вагнера" тврдили су да је погинуло највише 15 Руса, док је сиријска верзија догађаја у великој мери другачија. Дамаск износи да су се владине снаге и руски добровољци нашли на мети напада америчке авијације, док су опкољавали неколико јединица Исламске државе. У овом нападу убијено је 55 припадника Асадових снага и 10 Руса, тврдио је тада Дамаск.

Према трећој верзији догађаја, коју је објавио немачки "Шпигл", сиријске снаге су, насупрот договору који су раније постигли Руси и Американци, покушале да преко понтонског моста пређу Еуфрат, али је напредовање заустављено после хитаца упозорења које су испалили Американци.

Руски војници, тврди немачки недељник, нису учествовали у овој операцији, али је између 10 и 20 припадника "Вагнера" погинуло у америчком нападу касније тог дана. Руси који су страдали нису учествовали у борбама.

Месец дана касније, руски и амерички званичници успели су да, директним преговорима на терену, избегну сличан инцидент код Дер ез Зора.

Ваздушни напад руских снага на Ел Танф уследио недуго пошто је су обавештајне службе у Москви оптужиле САД да обучавају локалне припаднике Исламске државе, познате као "такфири даеш", за будуће акције у Украјини.

Према том извештају, око 500 бораца са Кавказа и из централне Азије увежбава се за саботаже и бомбашке нападе против руских снага.

Американци пак тврде да се у Ел Танфу обучавају припадници милиције Махавир ел Хавра, коју чине дезертери из сиријске војске и побуњеници против Асадовог режима. Њихову обуку већ годинама воде оперативци Централне обавештајне агенције са "циљем да из региона протерају групе блиске Исламској држави".

Сиријска државна телевизија је, пре две године, објавила серију изјава заробљених припадника ове јединице, који су навели да су их амерички војници обучавали како да користе противавионске и противоклопне пројектиле.

Готово истовремено, Американци су оптужили Русију да регрутује сиријске борце за рат у Украјини, наводећи да Москва посебно тражи војнике који имају искуство у борби у урбаним срединама.

Руске снаге и припадници иранске Револуционарне гарде, под вођством касније убијеног генерала Касема Солејманија, сматрају се главним разлогом због којег је Башар ел Асад успео да опстане на власти упркос стравичном притиску побуњеника, које су здушно подржавали Американци и низ западних држава.