Svi problemi ruske ekonomije

Na investicionom forumu "Rusija zove!", održanom protekle nedelje u Moskvi, sve oči bile su uprte u predsednika Vladimira Putina, koji je "umirivao" investitore, govoreći da Rusija želi da bude jaka, slobodna zemlja, otvorena za ceo svet. Putin je naglasio da vlast radi na stvaranju povoljne poslovne klime i napomenuo da su sankcije privremena pojava. Predsednik je ponovio da će sankcije samo stimulisati razvoj domaće proizvodnje kroz ulaganja u agrarni sektor.

Međutim, diskusija među drugim učesnicima foruma je, takođe, bila veoma sadržajna. Zabrinutost investitora, ali i predstavnika državnih korporacija zbog "mračnih" predviđanja spojila je i dva najveća predstavnika bankarskog sektora – "Zberbanku" i VTB, dok je govor predsednika "Zberbanke" Germana Grefa na ovom susretu postao popularan i na društvenim mrežama, jer je, kako mnogi smatraju, najbolje izrazio osnovne probleme sa kojima se bori Rusija.

Gref je uporedio aktuelno stanje sa poznim SSSR-om, gde se ne poštuju osnovni ekonomski zakoni, te je dodao da se "sav naježi" kada čuje radost zbog smanjenja uvoza, jer, iako je bez nekih prehrambenih proizvoda moguće živeti, proizvodnja u Rusiji je ipak u velikoj meri bazirana na uvozu.

"Kada nastaje vreme vetrova, ne treba postavljati ograde, već vetrenjače", rekao je Gref i napomenuo da glavni problemi ostaju monopol i neefikasnost upravljanja, kako državnog, tako i korporativnog. Predsednik "Zberbanke" naveo je i da je neophodno uzeti za primer Kinu, koja ume da stvori dobre uslove poslovanja.

Rast BDP-a Rusije 2012. godine iznosio je 3,4 odsto, a 2012. tek 1,3 odsto, dok su procene za 2014. godinu 0,5 odsto, sa usporavanjem do čak 0,1 odsto u poslednjem kvartalu ove godine.

Koliko god značajni bili strukturalni problemi, Ministarstvo ekonomskog razvoja usporavanje rasta u korigovanoj prognozi pre svega objašnjava geopolitičkom situacijom – zabrana pristupa zapadnim finansijskim tržištima dovešće do smanjenja investicija, dok će zabrana uvoza pojedinih proizvoda dovesti do rasta cena, navodi se u izveštaju tog ministarstva.

Ukoliko ne bude bilo nikakvih izmena, u 2015. godini rast će, prema prognozama Ministarstva, iznositi 1,2 odsto.

Drugi razlog za zabrinutost izazivaju cene nafte i gasa, koje su znatno pale u poslednjih nekoliko meseci, dok obustava isporuke gasa Ukrajini dodatno pogoršava pokazatelje spoljne trgovine.

Rusi nemaju razloga da se nadaju ni osetnom rastu realnih zarada u naredne tri godine, što će dovesti do pada kupovne moći i potrošnje, koja je bila među značajnim faktorima dosadašnjeg ekonomskog rasta.

Istovremeno, rast cena i slabljenje rublje već se ne mogu ignorisati. Inflacija će za 2014. godinu iznositi sedam i po umesto predviđenih šest odsto. Moguć je i rast nezaposlenosti, ali se ne očekuje da će znatno nadmašiti šest odsto radno sposobnog stanovništva.

U ovakvim uslovima, 2015. godine će se mnogo očekivati od Fonda nacionalnog bogatstva, kojem su se već obraćali za pomoć bankari i naftne kompanije. Određeni podsticaj ekonomiji daće i projekat izgradnje gasovoda "Snaga Sibira".

Dobra vest za proteklih osam meseci je rast industrijske proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu, za 1,3 odsto. Pri čemu je najveći rast ostvaren u sektoru transporta i opreme, podstaknut potrebom da se zameni roba iz uvoza.

Ipak, veliki problem ostaje odliv kapitala.

Očekivalo se da će do 2017. godine taj proces biti potpuno obustavljen, ali Ministarstvo ekonomskog razvoja ocenjuje da će, u slučaju da geopolitička napetost ne bude smanjena, odliv biti samo snižen – sa aktuelnih 100 milijardi dolara na 20 milijardi dolara godišnje. Ukoliko se pak geopolitička situacija poboljša, mogu se stvoriti uslovi za ponovni rast BDP-a od po tri odsto na godišnjem nivou.

Mnogo pesimističnija predviđanja daju nezavisni stručnjaci. Kako prenosi list Vedomosti, iz Centra za razvoj Više škole ekonomije u Moskvi poručuju da je stagnacija najoptimističniji scenario, dok Rusiju u 2015–2016. najverovatnije očekuje recesija, a pokušaji da se smanji ekonomska zavisnost od spoljnog sveta mogu dovesti do još znatnijeg zaostajanja ruske privrede.