Festival božićnog kolača "Česnica"

Četiri godine u Srbiji, ali i u zemaljama regiona, održava se festival posvećen obrednom božićnom, hlebu i česnici, neobičan način predstavljanja tradicije raznih kultura i naroda koji i danas, svako na svoj način, čuvaju nasleđe predaka. Do sada se na festivalima česnice predstavilo 90 lokalnih zajednica.

Hleb spaja sve narode sveta, a poseban značaj imaju obredni hlebovi, poput božićnog hleba, pite, kolača ili česnice, koja se u raznim oblicima vekovima pojavljuje na trpezi. Festival česnice ili obrednog božićnog hleba, ove godine se u Srbiji održava četvrti put. Traje mesec dana i okupiće domaćice i udruženja žena iz šest zemalja i sedamnaest gradova. Svaka kultura i sredina imaju svoj recept, a ovoga puta u Zrenjaninu prikazano je i nasleđe Srba u Rumuniji i Cincara u Srbiji.

Ljiljana Buza, Srpsko-cincarsko društvo "Lunjina" Beograd, kaže: "Taj kolač se zove "plcina", tako da se on iseče na više delova, koliko ljudi ima u porodici, plus jedno sa strane, za kuću, i eventualno za nekog ko naiđe. Deli se svima, pa kome zapadne para."

Vesna Struca Čolaković, Srpski Sentmarton, Rumunija, dodaje: "Mi Srbi iz Rumunije pravimo česnicu, a česnica je kao baklava, ali nije baklava, jer to je tegljeno testo koje se puni mlevenim orasima, suvim grožđem i jabukama i u koji se stavi novčić. To je česnica, a hleb nam je božićni kolač koji je kao slavski kolač i koji se reže na sam Božić."

Domaćice kažu da se obično božićni hlebovi i česnice prave posne i okrugle, kao simbol kruga života. U Banatu božićni hleb i česnica nisu isto.

Danica Sabo, Udruženje žena "Gradnulički biseri" Zrenjanin, objašnjava: "Treba ipak praviti suvu i sačuvati tradiciju, kao što su pravile naše bake i mame pre puno, puno godina, a mi kćerke svakako smo naučili to baš od njih i jako smo ponosni na to."

U Zrenjaninu, odakle je počeo ovogodišnji festivalski karavan posvećen božićnom hlebu i česnici, predstavilo se 27 udruženja žena. Festival je pokrenula Kancelarija za kulturnu diplomatiju, sa ciljem promocije kulturnog nasleđa, a do sada se predstavilo ukupno 90 lokalnh zajednica.

Dr Gordana Bečić, UG Kancelarija za kulturnu diplomatiju Beograd, navodi: "To je negde format koji kancelarija za kulturnu diplomatiju, kao nevladina organizacija i udruženje građana, na tome insistira, da se povezuju građani sa institucijama kulture zato što na polju nematerijalnog kulturnog nasleđa ako nema nas građana, onda će to što imamo među nama, naši običaji, naš ples i foklor sve ostati samo muzejski primerak."

U neobični festival česnica uključeni su i etnografska odeljenja muzeja i ustanove kulture gradova domaćina, a manifestaciju, osim gastronomskog dela, prate i naučna predavanja o hlebu i tradiciji. Festival podržava Evropska unija i Britanski Savet kroz projekat "Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan"