Prefinjenost i lepota filigranskog nakita osvojili Leskovčanke

Izložbom "Nezaborav", jedna od najboljih filigranista savremenog nakita Ivana Stanković, iz Leskovca, predstavlja kolekciju inspirisanu zbirkom Hristifora Crnilovića, koju Etnografski muzej čuva u Manakovoj kući u Beogradu. Uz savremeni, tu je i tradicionalni nakit iz 19. veka, koji je Crnilović prikupio, da svedoči o neprolaznoj vrednosti filigrana.

Vanvremenske su prefinjenost i lepota filigranskog nakita. Svedoče o umeću kujundžije da isprepleće niti srebrne žice sa poludragim kamenom.Takav nakit nosile su nekada imućnije devojke ili žene u posebnim, svečanim prilikama. Duž čitave južne Srbije, odeći na konju sakupio ih je slikar, pedagog,jedan od 1300 kaplara, etnograf, čuvar nacionalnog blaga Hristifor Crnilović ili Pustood kako ga njegovi Vlasotinčani prozvaše.

Imamo preko 500 komada nakita, a veliki deo je na stalnoj postavci u Manakovoj kući gde čuvamo zbirku. Mi smo prikazali taj vremenski period zato i jeste naziv „Nezaborav" jer izložba predstavlja vremenski spoj tradicije i savremenog na taj način ova tehnika živi“, navodi Milena Đurica, viši kustos Etnografskog muzeja u Beogradu“.

Ove ogrlice, mindjuše, narukvice, medaljoni, igle za kosu, dugmad uglavnom iz druge polovine 19. veka inspiracija su za Ivanu Stanković, magistra likovne grafike i majstora filigrana. Tradicionalnu tehniku izrade nakita učila je kod najboljih makedonskih majstora, dizajn nakita usavršavala je u Italiji. Spojila je umetnost i tradiciju i stvara nakit izuzetne lepote.

„Ja verujem da sve žene uživaju u nakitu posebno u ovom koji se ručno radi. Znam puno žena, svojih prijateljica koje nose filigran“, kaže Olivera Ivanović, iz Leskovca.

Anka Ivanović Conić, iz Leskovca dodaje da je nakit koji se izrađuje tehnikom filigrana uvek u trendu. Dodaje: „Vrlo ga rado nosimo, a još radije ga i poklanjamo“.

Malo toga je vreme izmenilo u ovom zanatu. Srebrna žica se uvija, savija, raspliće, prepliće, ukrašava biserima i poludragim kamenom i sve to rukom, strpljivo, protkano ljubavlju. Blagoslov je za Leskovac Ivana koju je pre 15-ak godina iz rodnog Skoplja dovela ljubav.

„Ovo je u suštini bila ta ideja da na ovaj način promovišemo malo naše nasleđe i inspirativno je zato što je neverovatno da se i tad i sad koristi otprilike isti alat, a ovo je sad moj nakit - malo inspirisan savremenim dobom onim što trenutno živimo što je aktuelno i moderno“, naglašava mr Ivana Stanković, majstor filigrana iz Leskovca.

Saradnjom sa Ivanom Stanković Etnografski muzej u Beogradu i Narodni muzej u Leskovcu su na dobitku. Znanje nesebično deli kroz radionice filigrana u oba grada, spajajući prošlost i sadašnjost za nezaborav.