Šarena, bela, sultanija... Da li znate šta je bamija i gde se gaji

Liči na papriku, ali je potpuno drugačijeg ukusa. U ataru Bogosavca od proleća, pored tradicionalnog povrća i ratarskih kultura, raste nekoliko stotina bamija. Berba plodova traje oko tri meseca, do mrazeva.

Denis Saravakos, iz Šapca, kaže: „Najbolje je da se bere svaki drugi treći dan, da ne omatori, i kao takva, najbolje da se skladišti u kartonske kutije, pa u frižider. Posle gubi i kalira na težini. I onda nije to – to. Može i da se ostavlja u zamrzivač. Plodovi su najbolji, najidealniji za jelo, od četiri do šest centimetara. Zavisi od sorte bamije, neke su velike, pa budu do 10 centimetara.

Prve bamije posejao je pre pet godina. Nekoliko sorti sada gaji na dva ara.

„Ljudi nisu znali šta je, čak sam imao nekih neprijatnih situacija da su mi dolazili, mislili su da je marihuana. Kad su se uverili, kad su došli na njivu da pogledaju, onda su videli da nije to, to, da je sasvim neka druga priča. Ukupno ima 30 vrsta bamija. Ja sam uspeo da nađem nekih osam sorti. Između ostalog, najpoznatija je ovde kod nas ta okra, ili sultanija, kako je zovu. Ima ta crvena afrička bamija, šarena bamija, španska. Ima bela bamija, koja se ovde gajila na ovim prostorima dok nisu otišle u zaborav. I bosanska bamija", dodaje Denis.

Starije plodove ostavlja za seme. O biljci, koja se koristi kao hrana i lek, kaže da se kod nas malo zna.

„Sušena bosanska bamija se koristi u ishrani, za čorbe, gulaš, đuveč, uz bilo koje kuvano jelo, dinstano može da se sprema kako ko voli. To je nanizano, to je niska od otprilike jedan metar. Od 250 do 270 bamija stane na jednu nisku", objašnjava Slađana Saravakos, iz Šapca.

„Relativno malo ljudi zna. Znaju Kinezi, dolazili su mi. Za divno čudo, nisam ni znao da oni to gaje, da je to njihova ishrana kao kod nas, paprike, paradajz i ostalo", nastavlja Denis.

Na hektaru može da rodi 20 tona bamije, dodaje Denis, koji sledeće godine proizvodnju planira na pet ari.