Kruševac: Kako raste paprika u digitalizovanom plasteniku

U ovom slučaju proizvođači se nisu oslanjali na iskustvo i savete poljoprivrednih stručnjaka, već na program koji osim temperature, podataka o kiselosti i kvalitetu zemljišta, meri nivo još desetak važnih elemenata za proizvodnju paprike. Do parametra za proizvodnju se dolazi lako. Klikom na aplikaciju mobilnog telefona.

“U svakom trenutku znam šta treba. Da li treba fosfor, da li treba vlaga da se polije, da li ima višak vlage, da li treba kalijum, da li treba azot? Ovo nam je prvi plastenik probni, planiramo do kraja godine i sledeće godine da odradimo u svih još 22 plastenika i planiramo za otvoreno polje isto”, kaže Nebojša Milošević, rukovodilac poljoprivrednog gazdinstva.

U oglednom plasteniku očekuju prinos od 2 i po do 3 kilograma paprike po stabljici. Duplo više nego u ostalim .

“Treba sad da počnemo razvoj automatizacije , kako bi moglo sve ovo što oni, ljudi sad ručno rade, da bude to automatski. I posle toga ćemo mini meteorološku stanicu, čisto i njima znači, da bi imali bolji prinos, da bi mogli da predvide šta će, kad će kiša i ostale stvari”, navodi Ivan Stupljanin.

Evidentne su i uštede u đubrivu, repromaterijalu. Nema rasipanja, a greške su svedene na minimum.

“Tako da za neki iznos od od par hiljada eura čovek može da digitalizuje svoje poljoprivredno gazdinstvo , a da pri tom dobije i subvenciju i refundaciju od države”, kaže Vladimir Šutanovac.

Na pitanje koliko bi to koštalo da to se to radi sa nekim drugim softverom koji nije domaći proizvod kaže da bi to koštalo bar 5 do 10 puta više.

Softver i moduli u ovom programu su univerzalni. Zamenom senzora može da se primeni u drugim granama poljoprivrede, ali i u industriji.