Srpski Stounhendž u Pocerini stariji od engleskog 1.500 godina

U Pocerskoj šumi, svakog leta čuju se zvuci ašova, budaka, motika i arheološkog alata. Na bedemu koji se najbolje može videti iz vazduha, i do kojeg se može doći samo peške, ove godine, otkriveni su delovi palisadnog rova sa jamama od masivnih drvenih stubova.

„Ta drvena palisada, ti bedemi, koji se grade od zemlje i nasipaju oko palisade, to je ono što je ovde posebno zanimljivo i posebno interesantno, naravno, tu su i pokretni arheološki nalazi na osnovu kojih mi sve ovo datujemo, a datujemo negde u vreme kraja kamenog doba i početka metalnog doba“, kaže arheolog Momir Cerović.

Na lokalitetu Šančina do sada je otvoreno 12 sondi, čija je površina oko 220 metara kvadratnih.

„Bedem je na ovom delu visine 2,5 metra, međutim, on je bio znatno i viši, ali 6.000 godina i erozija su učinili svoje da tu dođe do sleganja i da sada bude znatno niži", ističe Darko Bošković, apsolvent arheologije.

Oblik praistorijskog bedema u Pocerini koji je izgrađen kamenim i koštanim alatom najsličniji je, kažu arheolozi, rondeli u Engleskoj, ali je od Stounhendža stariji više od 1.500 godina.

„Ovaj lokalitet je jedinstven po toj arhitekturi, dakle 25 metara prečnik je ovog centralnog kružnog objekta, koji je po samom rubu imao taj zemljani nasip, zemljani bedem, nasut oko drvene palisade, a oko svega toga ide jedan šanac, šest metara dubok, a oko šanca, drugi zemljani prsten“, dodaje arheolog Momir Cerović.

Ovog leta na arheološkom lokalitetu angažovano je više radnika nego prethodnih godina i sve je prilagođeno životu u prirodi, od umivanja do kuvanja kafe. Fotografije pronađenih predmeta u Pocerini, svoje mesto imaće i na izložbi koja će biti otvorena u Šapcu.