Arheolozi istražuju tragove neolita na Svinjaričkoj čuki

Na stolovima, u kesama, pod mikroskopom na hiljade delova keramičkih posuda, figurina, predmeta od kamena, metala, rogova. Obrađuje se i skenira svaki predmet sa Svinjaričke Čuke koji donosi saznanja o životu na području lebanske opštine u doba neolita.

"Ima veoma zanimljivih skladišnih posuda. Moj prvi rezultat pokazuje da se neki tipovi keramike ponavljaju od neolita do bronzanog doba", kaže dr Kler Burk, arheolog iz Engleske.

Prvi zemljoradnici su od kamena u okruženju pravili oruđe za rad. Među uzorcima je i poznati balkanski kremen koji nije s ovog podneblja.

"Dalja analiza pokušava da vidi na koji način su ljudi komunicirali u jugoističnoj Evropi", objašnjava dr Bogdana Milić iz Instituta za orijentalnu i evropsku arheologiju Beč.

Za odgovore na mnoga pitanja o širenju neolita od Anadolije ka centralnoj Evropi, region južnomoravskog sliva je ključan.

"Veoma sam zadovoljna. Glavni cilj je da se prati razvoj prvih poljoprivrednika u jugoistočnoj Evropi na osnovu Svinjaričke Čuke", navodi dr Barbara Horeš, direktorka Instituta za orijentalnu i evropsku arheologiju Beč.

Analize se rade i u Nemačkoj. Za tri nedelje znaće se tačni datumi otkrivenih kulturnih slojeva.

"Prema našim istraživanjima je dokazano - višeslojni praistorijski lokalitet prvi put nastanjen još u ranom neolitu, da kažemo pre apsolutnih datuma oko 6000. godine pre naše ere", kaže dr Aleksandar Bulatović, Institut za arheologiju Beograd.

"Istraživali smo okolne lokalitete na kojima smo imali prilike da nađemo neke starčevačke nalaze iz tog ranog neolita. Samo na ovom lokalitetu smo uspeli da pronađemo naselje", navodi Vladimir Stevanović, arheolog Narodnog muzeja Leskovac.

Praistorijska zbirka leskovačkog Narodnog muzeja biće bogatija. Napuniće i stranice svetskih naučnih časopisa. Već u avgustu, imaće dosta posla.