Bujice uništavaju puteve u požeškim selima

Nakon što se na Gorobilje sručilo čak sedamdeset litara kiše po kvadratnom metru, Nikolići do svoje kuće jedva  stižu i pešice. Put je nekada koristilo nekoliko domaćinstava, ali ga sada koristi samo oni i održavaju ga od sopstvenih prihoda.

Veoma je teško, kaže Milanka Nikolić, koja svoje proizvode nosi na pijacu.

Tamo gde su veće zajednice, i po dvadeset domaćinstava, teško se dogovaraju o održavanju zajedničkog puta, kaže Milun Nikolić: "Ja sam sve to radio sam i nije mi teško."

Da bi se put sanirao nisu dovoljne samo vredne ruke, kao do sada, već je potrebno nekoliko kamiona materijala. Nevreme je napravilo probleme i tamo gde se put pravio mehanizacijom.

"Stari ljudi su znali šta je, kako se ponaša voda i nikad nisu dozvolili da se pregradi vodni tok."

Obilne padavine ne ugrožavaju samo nekategorisane puteve. U Srednjoj Dobrinji decenijama čekaju na dovršetak izgradnje opštinskog puta broj 17, kojim bi se tri puta skratio put do Požege i regulisala kišna kanalizacija.

"To voda ide može da melje pet vodenica i ja za vreme kiša moram da držim budak, lopatu", objašnjava Joksim Stojčić iz Srednje Dobrinje. "Kad uveče zaspim, pa strahujem, kad se izjutra probudim da li će kuća biti gde jeste ili će biti pomerena, napukla..."

Putevi su loši, kaže Milojko Marković, ne održavaju se: "Opština ne održava, ne kreše šiblje, ne nasipa, ne kopa kanale."

Zbog učestalosti elementarnih nepogoda sanacija se radi tamo gde je najhitnije, ali se dosadašnja praksa mora menjati.

"Da rešavamo prvo kanale i odvode tih bujičnih voda, jer sad faktički putevi su nam predstavljaju odvod za bujične potoke", ističe Milan Božić, predsednik Opštine Požega. "To moramo da rešavamo".

Pojedini žitelji ruralnih krajeva, tvrde putari, zatvore jedan problem, a gomile nemarno deponovanog materijala otvaraju drugi. Ali se pred putare često ispreči zadrtost pojedinaca, oko međe, na primer.

"Investitori, odnosno upravljači puteva najpre moraju da reše imovinske odnose, da se te ograde, kolje pored puta pomeri na jedno bar metar od puta, da bi se moglo napraviti pravilno odvodnjavanje", kaže dipl. inž. građ. Rade Marjanović, sudski veštak građevinske struke.

Mnogi žitelji ruralnih krajeva zanemaruju i činjenicu da puteve ugrožavaju i brojne divlje deponije. Smeće, drva i građevinski otpad iz šuma nose bujični potoci, praveći mini brane, čijim pucanjem voda postaje još razornija. U takvim situacijama nestaju i najbolje urađeni asfaltni putevi.