Vaša svetosti, Srbija je ženskog roda

Reči bednice i jadnice u javnom prostoru, posebno iz usta poglavara SPC, duboko su poražavajuće i uznemirujuće – poručila je poverenica Brankica Janković, koja je nedavno i u RTS-ovoj emisiji srčano branila doslednu primenu Zakona o rodno osetljivom jeziku. Poznat je i oštar stav ove žene, koja je nedavno reizabrana za odgovornu funkciju Poverenika, o pominjanju rodnoosetljivog jezika u Uskršnjoj poslanici – kao paravana za borbu protiv braka i porodice.

Kao (porodičnu) ženu, ćerku i majku ženskog deteta duboko me je pogodila takva tvrdnja. Dok sam proveravala imamo li sve potrebne namirnice za uskršnju pogaču – umesto da u kuhinji tragam za brašnom, bacih se na kopanje po sopstvenom razumu - kako kustoskinja ugrožava suprugu?

Vezu tada nisam uspela da nađem – osim ako nije reč o ljubavnom trouglu i sličnim bračnim peripetijama. Ali tu već imamo ženski oblik koji se i te kako ustalio - rasturačica brakova. Rodni senzibilitet, čini se, ne para uši kada se primenjuje na reči koje imaju negativnu konotaciju. Bilo bi sasvim u redu reći da se u brak umešao rasturač, i kada je u pitanju žena, zar ne?

To kako kustoskinja ugrožava domaćicu mi je jasno, ali stadijum u kojem je ženi mesto u kući smo valjda kao društvo odavno prerasli.

Suština našeg postojanja

S druge strane, vezu između realnosti i onoga što je patrijarh govorio u snimku sa Jutjuba - pronađoh "iz prve". Bilo mi je jasno zašto patrijarh izgovara reč "beda", jer je ta imenica gramatički ženskog roda. "Jad", doduše, jeste muškog, ali je, reklo bi se valjalo napomenuti da se to što se govori odnosi na žensku osobu. Presedan.

Odgovarajući na kritike da patrijarh i Crkva ne vode računa o ženama, kaže da je reč o zameni teza. "Kakve to veze ima što si doneo, donela taj zakon sa ženama? To ima veze sa suštinom našeg postojanja, sa suštinom našeg bića", rekao je patrijarh.

Istina je. Upravo zato rodnoosetljiv jezik zalazi u pukotine gotovo zacementiranih pozicija društvene podobnosti, s ciljem da ženu kao ljudsko biće učini vidljivom. Da je stavi u rang muškarca, rame uz rame. Da je afirmiše.

Nije poenta da, recimo, iz medija saznamo da neka Milena Milenović - gle čuda - radi kao policajac (ili da je - budi Bog s nama – žena policajac), već da ima mnogo takvih Milena, Marija, Tijana, Dragana koje su policajke. Čak i da ih nema - hajde da ih ohrabrimo i pokažemo da su dobrodošle!

Ministarka za pluskvamperfekat

U odgovoru na "napad" polnih senzitivista, očekivano je da "jezički oci i majke", prema Nušićevom primeru (gde je ministarka žena ministra), u definiciji ove nove imenice poture policajčevu ženu.

A jasno je da oni koji, kada čuju reč "policajka", pomisle na suprugu policajca - žive u pluskvamperfektu.

Kao što niko danas za ženu u poslaničkoj klupi (poslanicu) ne pomisli prvo da je govor kojim se verski poglavari obraćaju stadu pred veliki praznik.

Politika iznad duha jezika

Dolazimo do toga zašto rodnoosetljiv jezik jeste političko pitanje i nešto na čemu se mora insistirati - bez obzira na stav glasnog dela struke da to "nije u duhu jezika".

Žene koje rade u tradicionalno muškim profesijama – u 21. veku nisu eksces, iako i dalje ima profesija i delova društva koji im odolevaju.

Mesto u policiji, vojsci, advokaturi žene su uspele da osvoje, a time i pravo da za to dobiju priznanje. Ako je žena podobna da bude čistačica, negovateljica, pa čak i jadnica – zašto onda nije podobna da bude ginekološkinja, avijatičarka, pukovnica?

I ovo nema veze sa ženom. Ima veze sa muškarcem, koji je VIP član ovog društva i glava porodice čije se vrednosti, kako se tvrdi, ovakvim jezičkim novotarijama ugrožavaju.

Kao takav, privilegovan je na gotovo svim frontovima za održavanje statusa kvo. Zapitajmo se samo zašto se za oca kojem se rodi sin kaže da je konačno dobio naslednika, čak i kada već ima ćerku.

Neko sedi na grani, a neko skuplja lišće

Kakve to veze ima sa jezikom? Zamislimo da je društvo - kompanija.

Nije problem da žena radi i doprinosi, sve dok ne zauzima najplaćeniju fotelju. Može da bude i radnica, i sekretarica, i klozetarka, pa čak i savetnica – ali direktorka najčešće neće biti – osim u onim firmama koje se bave decom, starima, edukacijom i brigom o drugima (jer to je suština njenog postojanja).

Ali i tu postoji zamka. Neretko žene insistiraju na tome da ih zovemo direktorima, jer i same misle da su se izjednačile sa muškarcima i ne žele da im se to oduzme. "To što sam žena, nema veze sa tim da li sam podobna da obavljam posao direktora."

Imperativ da žensko kroz život mora da dokazuje da može sve isto što i muško (nekad čak i bolje), jedna je od glavnih prepreka da se ode korak dalje. A to je - stvoriti klimu u kojoj "žensko" neće asocirati na - nekompetentno.

Zato je, za početak, neophodno da se ženski oblici koriste i za profesije kod kojih nam je, kako sada stvari stoje, prilično nelagodno - gde se donose odluke, gde bi ona bila nadređena, a ne podređena, gde su sila, moć, kao i gde profesija treba da ulije poverenje.

Patrijarh je u pravu kada kaže: “...Rušimo sve na čemu stojimo, odsecamo granu na kojoj stojimo“. Tako je. Poput higijenskog potkresivanja. Moramo da odsečemo svaku granu koja je trula, da bismo imali zdravo i rodno stablo.

Iako je i Srbija ženskog roda, u našem društvu žena nije ta kojoj se veruje, koja je podobna da upravlja, čije mišljenje je važno. Da jeste, ona narodna bi glasila: Žena je glava, a ne stub kuće; ona koja se pita, a ne ona koja podmeće leđa.

Kako onda ta grana na kojoj stojimo može da bude plodna?

Rodnoosetljiv jezik treba da sruši zidove iza kojih ovo društvo krije, kao da ih se stidi, uspešne, sposobne, vredne, hrabre, talentovane žene. Dostojne – da budu ravnopravne i sa (muškim) kolegama i sa muževima. Bez obzira na to da li su stručne za nauku ili šporet. Ili i za jedno i za drugo, i da na kraju dana "sitan vezak vezu".

Nadžnjeva se momak i djevojka:
Momak nažnje dvades't i tri snopa,
A djevojka dvades't i četiri.

Kad u veče o večeri bilo,
Momak pije dvades't i tri čaše,
A djevojka dvades't i četiri.

Kad u jutru beo dan osvanu,
Momak leži ni glave ne diže,
A djevojka sitan vezak veze.