Читај ми!

Војникиња, тренерка, боркиња – бурне полемике због родно осетљивог језика

Не престају расправе о употреби родно осетљивог језика, прописаног Законом о родној равноправности. Подељена је и струка – Одбор за стандардизацију српског језика родно осетљив говор тумачи као насиље над законитостима српског језика, а део лингвиста сматра да су нове речи природна појава у језику.

Географкиња, физичарка, докторка наука, војникиња, тренерка – употреба тих речи постала је обавеза за институције по Члану 37 Закона о родној равноправности. Из Министарства за друштвени дијалог прецизирају - у наставне програме, дипломе, лиценце звања и занимања, морају се уносити у женском роду.

"Оног часа када су мушкарци у већем броју почели да уписују средњу медицинску школу, Одбор за стандардизацију српског језика је увео појам медицински техничар", каже виша научна саветница у Министарству за друштвени дијалог Биљана Стојковић. 

Стојковић не види ниједну препреку да сада на исти начин не поступају када су у питању занимања у којима пре два века свакако није било жена.

Које су обавезе и казне

Циљ је, кажу, да жене у друштву буду видљивије и равноправније.

Тако ће институције које не примене одредбе о родно осетљивом језику чекати казна – од пет до 150 хиљада динара.

Казни неће бити за медије и новинаре, али су дужни да га у извештавању користе.

Језик или идеологија

Таквом изражавању оштро се противи више институција. Српска православна црква у родно осетљивом језику види и језичко, али и идеолошко питање.

"Да ли постоји апостолка уопште, бискупица, свештеница, читав низ других именица. Није овде у питању само мењање именица у мушком и женском роду, Иза читаве приче се крије, као што је познато, захтев за признавањем такозваних родних идентитета. Ми нисмо против тога да свако себе доживљава како хоће и сматра, али јесмо против тога да се то на овакав начин и путем законских норми намеће читавом друштву, органима јавне власти, медијима, образовању посебно", рекао је професор Правног факултета у Крагујевцу протојереј-ставрофор др Велибор Џомић. 

Родно осетљив језик поделио је и филологе. Док део струке сматра да је реч о производњи речи које немају упориште у језичкој струци, део лингвиста каже да је природно да се језик мења и да ново време ствара и нове речи.

"За мој посао конкретно није битно да ли сам ја мушкарац или жена. Ја лично не желим да ми се истиче семантичка компонента пола у титули нити у звању, зато што тиме себе маркирам у односу на своје колеге мушкарце, а ја то не желим да радим. Ми смо сви у томе једнаки", објашњава Катарина Беговић, доцент на Филолошком факултету у Београду.

Марина Николић са Института за српски језик САНУ рекла је да уплив политике и идеологије јесте постојао и постојаће, и да треба бити опрезан око тога.

"Ја сматрам да језик није прост бинарни систем, где постоји мушко да мора да постоји и женско. Противник сам насилног увођења и креирања неких назива, али оно што постоји у језику треба описати и треба направити препоруке како те речи да употребљавамо и у ком контексту", истакла је Николић.

Иницијатива за оцену уставности

Пре три месеца Заштитник грађана поднео је иницијативу за оцену уставности одредби о употреби родно осетљивог језика.

Од Савета за српски језик, основаног при влади Србије, чули су се и позиви о укидању тих одредби.

Ресорно министарство одговара –  Закон о родној равноправности донет је пре три године.

четвртак, 07. новембар 2024.
10° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње