Đurđević Stamenkovski: Važno da dokažem da sam prava Srpkinja, a ne opozicionar; Gajić: Probaćemo da napravimo treći put

Epilog tri zasedanja, odnosno tri pokušaja zasedanja Skupštine grada Beograda jeste da će se u glavnom gradu ponovo ići na izbore. Da li već krajem aprila ili nešto kasnije – tačan datum se još ne zna. Ne zna se još tačno ko će ni na koji način učestvovati na tim izborima. Šta na novim izborima planiraju liste kojima je manje od jedan odsto nedostajalo u decembru?

Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski kaže da su predstojeći izbori u Beogradu sasvim sigurno mnogo više od lokalnih izbora.

“Vidimo da i sama retorika i sve teme koje se otvaraju i političke poruke koje se šalju sa različitih adresa daju nagoveštaj da će Beograd biti poprište na kome će se odmeravati snage između državotvornih grupacija i onih koji vrše sabotažu institucija Republike Srbije. Na prethodnim izborima mi smo već imali nagoveštaj referendumske atmosfere, a nema dileme da će predstojeći beogradski izbori biti referendum na kome će građani odlučivati i gde će se do kraja iskristalisati podela na dva političko-medijska bloka”, dodala je Đurđević Stamenkovski.

Poručuje da je u takvoj atmosferi neodgovorno rasipati patriotske glasove.

“Veoma je značajno da sve patriotske snage koje nastupaju na tim izborima ostvare parlamentarni status, dobiju priliku da utiču na političke procese, jer nema dileme da se predstojeći beogradski izbori odvijaju u vrlo specifičnom geopolitičkom kontekstu. I ovde će se potvrditi da li će Srbija voditi suverenističku politiku ili će neke druge snage, koje zagovaraju strani intervencionizam, iskoristiti Beograd kao poligon za dalji pritisak na institucije”, objašnjava Đurđević Stamenkovski.

Kada je reč o datumu izbora, Đurđević Stamenkovski smatra da je važno da izbori budu održani što pre i da se što pre uspostavi stabilna politička vlast u prestonici.

Gajić: Pokušaćemo da napravimo treći put

Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić navodi da će pred nove izbore ta stranka pokušati da ostvari i realizuje ono što nisu uspeli uoči prethodnih izbora u decembru – saradnju među strankama tzv. desnice ili desnog centra.

“To, nažalost, tada nije uspelo i mi smatramo da je takva saradnja stranaka koje su patriotske pre svega neophodna. Da pokušamo da napravimo put koji sam nazvao treći put. Da ne budemo između dva pola, glavnog sukoba, kao između čekića i nakovnja, već da imamo jednu političku opciju koja podjednako podrazumeva da je u političkom smislu za Srbiju važna i nacionalna politika i da Srbija bude demokratsko društvo”, ističe Gajić.

Govoreći o tome gde je taj treći put, Gajić kaže da partiji na vlasti odgovara referendumska atmosfera.

“To je u političkom i propagandnom smislu nametnuto i tu sada i najbrojnija opozicija, prozapadna, odgovara upadajući u tu zamku da se stvari odvijaju na političkoj sceni u duopolu između te dve strane i ne dozvoljavaju nikom trećem da napravi ponudu koja je nešto drugačija nego što su i jedna i druga ta politička strana”, smatra Gajić.

Naglašava da patriotizam treba da bude nesporna politička činjenica, kao što je u svim tradicionalnim demokratijama.

“Tamo se to pitanje ne postavlja kao politička tema, podrazumeva se u Francuskoj da li ste levica, desnica ili centar – sve su stranke patriotske i o tome se ne raspravlja. Kod nas, naravno, pošto su srpski narod i srpska država pod permanentnim napadom, pre svega sa Zapada, to je postala tom arhitekturom i propagandom glavna politička tema u Srbiji. Ja mislim da tu gube građani", kaže Gajić.

Objašnjava da im je pred izbore u decembru nedostajalo mudrosti, ali da je sada prilika da to poprave.

“Mi nemamo toliko veliki koalicioni kapacitet. Jedan izvanredan srpski intelektualac koji živi u Londonu rekao je jednu dobru stvar za srpsku opoziciju. Kaže, srpska opozicija ima neograničen koalicioni kapacitet, može svako sa svakim, zato što iza toga ne stoje nikakva uverenja. Narodna stranka ima ozbiljna uverenja, ozbiljan program i sada pokušavamo da popravimo ono što nismo uspeli u decembru prošle godine, a na nižem, lokalnom nivou je daleko lakše. Ljudi se tamo poznaju između sebe i daleko lakše stvaraju saveze i biće ih po celoj Srbiji”, navodi Gajić.

Đurđević Stamenkovski o Pokretu za narod i državu: Političke razlike ostaviti po strani

Kada je reč o mogućem priključenju Pokretu za narod i državu, Đurđević Stamenkovski kaže da su Zavetnici uvek bili državotvorna snaga.

“Drago mi je što se po toj liniji sabiraju snage. Dakle, ovo nije više ideološka podela, ovo nije podela na prvu i drugu Srbiju, ovo nije podela na patriote i građaniste. Mi sada, u ovom času imamo podelu na državotvorne snage i na ekstremističke grupe, a Zavetnici će sasvim sigurno biti deo ove prve grupacije. I mi smo u razgovorima oko saradnje u okviru Pokreta za narod i državu, koju prepoznajemo ne kao partijsku platformu, ne kao novo partijsko ruho, već kao natpartijski format za očuvanje najvažnijih interesa”, ističe Đurđević Stamenkovski.

Naglašava i da je odgovornost ostaviti male ili malo veće političke razlike po strani i pronaći nacionalni konsenzus.

“Pronaći ono što je jedinstveni stav i oko toga graditi protivtežu nasrtajima iznutra i nasrtajima spolja”, dodaje Đurđević Stamenkovski.

“Meni nije važno da se na srpskoj političkoj sceni dokažem da sam pravi opozicionar, nego da sam prava Srpkinja. Dakle, da sam neko ko brine o ovoj zemlji”, poručuje liderka Zavetnika.

Đurđević Stamenkovski ističe da sa probriselskom opozicijom Zavetnici nemaju nijednu tačku spajanja, ali i da sa aktualnom vlašću imaju određene političke razlike, kao i da ih ne negiraju.

“Mi kažemo da one postoje. Iluzorno i neiskreno bi bilo da kažemo ne, mi smo naše razlike izbrisali. Nismo ih izbrisali, ali ih ostavljamo po strani, svesni da je Srbija u opasnosti”, navodi Đurđević Stamenkovski.

Kada je reč o tome šta Zavetnike spaja sa SNS-om, na prvom mestu izdvaja suverenitet i teritorijalni integritet.

“Nema članstva za lažnu državu Kosovo u međunarodnim organizacijama. Dakle, nema primene francusko-nemačkog plana po svim njegovim tačkama. To je tačka okupljanja. Druga tačka okupljanja je zaustavljanje odliva stanovništva, borba za demografiju, dakle, borba za rađanje u Srbiji”, ističe Đurđević Stamenkovski.

Kao treću tačku ističe saradnju srpskog faktora na Balkanu, kako sa Republikom Srpskom, tako sa Srbima u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

“Kako bismo na taj način, našim kulturnim, ekonomskim povezivanjem, pa i političkom saradnjom, pružili odgovor na veliku albansku ofanzivu, jer nema dileme da to što mi sada možemo da okrenemo glavu i da se pravimo da to ne postoji, to je proces koji je vrlo ozbiljan, u punoj kondiciji, sa velikom podrškom iz inostranstva i zahteva prosto da mi kao društvo i kao narod pružimo odgovor”, naglašava Đurđević Stamenkovski.

Gajić: Narodna stranka opoziciona, ali ne pristajemo na uticaje na srpsku politiku iz međunarodne sfere

Vladimir Gajić napominje da, verovatno, kao glavna tema u izbornoj kampanji neće biti komunalna pitanja niti način kako bi trebalo da se upravlja Beogradom, nego će biti državne, nacionalne teme.

“I to je nešto što opozicija neće moći da izbegne i čemu će morati da se prilagodi. Veliko pitanje se postavlja u javnosti od kada su se završili ovi izbori u decembru – opozicija, pre svega prozapadna, optužila je vladajuću stranku za izborne neregularnosti u Beogradu. Ispada da ih u Srbiji nije bilo, a da su ta pitanja problem u Beogradu", dodaje Gajić.

Ukazuje na to da nije siguran ni da će preporuke o unapređenju ispravnosti izbornog procesa biti primenjene.

“Ali, recimo, to su neka pitanja koja mogu lako zakonski da se reše. Pitanje unutrašnjih migracija – to mora zakonom da se reši, zato što zakoni su sad ovaki kakvi jesu, a kada bi se malo izmenili, ja mislim da bi vladajuća većina mogla to da prihvati, pošto ona ionako tvrdi da su izbori bili regularni. A to je da, recimo, građanin koji promeni prebivalište pa se iz Niša preseli u Beograd, po zakonu ne bi mogao u prvom narodnom izbornom ciklusu na lokalnim izborima da glasa u Beogradu”, navodi Gajić.

Smatra da bi to bio jedan način koji bi mogao da bude prihvatljiv i koji bi otklonio sumnju da li su izbori u Beogradu regularni.

Kada je reč o datumu izbora, navodi da opoziciji uvek odgovara kasnije, ali da režim diktira uslove.

“Naravno, moramo da se suočimo s time da vladajuća stranka neće da povlači poteze koje idu u interes njihovim političkim protivnicima, znači, moraćemo da se prilagodimo tome”, rekao je Gajić.

Na pitanje – da moraju da biraju između dve najveće opcije, kome bi se pridružili, Gajić kaže da biraju da dođu u poziciju u kojem bi bili faktor bez kojeg ne može da se donese odluka.

“Ovo su novi izbori, tako da je sve kao da su potpuno novi, ovi prethodni nisu uspeli zbog toga što niko nije uspeo da formira većinu i da formira beogradsku vlast. Tako da će to biti prilika možda da se stvari promene, moguće da se dogodi da rezultati budu veoma slični. Ono što našu opoziciju udaljava jedne od drugih je što u poslednje vreme neki lideri u prozapadnoj opoziciji sebi daju za pravo da daju jednu vrstu ausvajsa – da li si opozicija ili nisi", navodi Gajić.

Ukazuje da Narodna stranka jeste opoziciona, ali da ne bi pristala da bude faktor koji utiče na srpsku politiku iz međunarodne sfere.

“To je ono što Narodna stranka ne podnosi”, zaključuje Gajić.