Читај ми!

Surlić: Dijalog je klinički mrtav, Lajčak po ko zna koji put pokušava da ga oživi

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić rekao je za RTS da u Srbiji i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana raste evroskeptičnost. Građani ne veruju da će njihove zemlje ikada postati članice EU jer smatraju da postoje neki skriveni uslovi koji se ne mogu ispuniti. Kaže da 2030. godina može biti kao što je i Šarl Mišel naglasio - i realna i ambiciozna u isto vreme. Dijalog Beograda i Prištine u ovom trenutku je klinički mrtav i Miroslav Lajčak kao posrednik pokušava po ko zna koji put da oživi dijalog sa nekom novom rundom pregovora, kaže Surlić.

Utisak je da je izjava predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela prvog dana obeležila ovogodišnji strateški samit na Bledu - da bi 2030. godina trebalo da bude neki krajnji rok za prijem novih članica. Međutim, taj datum se čuo i ranije - francuski predsednik Emanuel Makron najavio je pre tri godine da će EU vrata novim članicama otvoriti upravo do 2030. godine. 

Grčki premijer Kirjakos Micotakis prognozirao je slično, a to je čak bio indikativan datum u Strategiji proširenja Evropske komisije iz 2018. Zašto je sada ovaj stav iznenadio i kandidate, ali i Brisel?

Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da ga je izjava Šarla Mišela iznenadila zato što je ipak velika odgovornost kada se licitira datumima.

"Naravno da su političari bar na vrhu u Briselu izbegavali da tako nešto saopštavaju, znajući i metodologiju da zapravo punopravno članstvo pored svih tih kriterijuma zahteva saglasnost svih zemalja članica. Iz tog razloga mi smo imali neke godine - čak je Junker svojevremeno govorio da je, ukoliko Srbija i Crna Gora ispune sve kriterijume, realan datum 2025", istakao je Surlić.

Prema njegovim rečima, to sada u ovom trenutku deluje kao potpuno nesprovodljiv scenario.

Surlić kaže da 2030. godina može biti kao što je i Šarl Mišel naglasio i realna i ambiciozna u isto vreme.

"Ja bih dodao i najoptimističnije, jer eksperti koji se bave procesom pristupanja EU kažu da po sadašnjoj metodologiji potrebno je minimum pet do sedam godina da bi se taj celokupan, složen proces okončao“, rekao je on.

Odmah nakon što se oglasio Mišel, oglasila se i Evropska komisija i čini se da se nekako ograđuju te njegove procene, kako su rekli nisu imali prethodne konsultacije o samom tom roku. 

Važno je da razgovaramo o nekoj godini

"Mislim da je jako važno da ipak razgovaramo o nekoj godini, jer ona je orijentir, ona daje predvidivost procesu, ali naravno uzeti tu godinu sa rezervom. Iz više razloga. Prvo, oni koji govore danas o toj godini, te godine najverovatnije oni neće biti ni na kakvoj političkoj funkciji. Setimo se Angele Merkel, za koju se smatralo da će uvesti zemlje Zapadnog Balkana na kraju svoje političke karijere. Ona je već u velikoj političkoj penziji, a Zapadni Balkan je daleko od EU“, naveo je Surlić.

Tako da i ranije poruke Junkera, sada Mišela, treba uzeti s rezervom jer najverovatnije neće biti oni zaduženi i odgovorni za punopravno članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU, napominje Surlić.

Raste evroskeptičnost

Kaže da ne samo u Srbiji nego i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana raste evroskeptičnost. Građani ne veruju da će njihove zemlje ikada postati članice EU i smatraju da tu postoje neki skriveni uslovi koji se ne mogu ispuniti, ukazuje Surlić.

Surlić navodi da ohrabruje izjava i Mišela i predsednika Makrona, da će se pristupiti nekoj novoj strukturi pristupanja Evropskoj uniji, odnosno da će zemlje Zapadnog Balkana moći u različitim brzinama fazno da pristupaju određenim institucijama ili politikama.

"To bi značilo da shodno napretku u konkretnim kriterijumima zemlje na različite načine mogu biti više ili manje povezane sa Evropskom unijom i već pre punopravnog članstva osetiti dobrobiti Evropske unije. To bi bila konkretna politika“, ukazuje on.

Ovo do sada što smo čuli jeste samo najava reforme EU i da nema proširenja dok ne dođe do te reforme, ali to je već priča koja traje više od deset godina. Na vidiku nema nikakve suštinske reforme unutar same EU, rekao je Surlić.

Usklađivanje sa spoljnom politikom EU

Surlić smatra da je to odlučujuće. "Ključno je zato što vidimo da je politika proširenja zapravo stavljena u geopolitičkom kontekstu. Evropska unija, bar svi njeni predstavnici su saglasni da oni ne žele da uvoze probleme i da se Beograd i Priština moraju saglasiti i postići punu normalizaciju odnosa pre bilo kakve priče o članstvu", ističe Surlić.

Prema njegovim rečima, rat u Ukrajini potpuno menja politički prostor i atmosferu. "Sada, poput 90-ih i početkom 2000-ih, možda se i progleda na neke formalne kriterijume, a za uzvrat ponudi jasnija perspektiva članstva Zapadnog Balkana. To više nije interes samo zemalja Zapadnog Balkana, nego interes zemalja članica EUe da imaju sigurniji evropski kontinent", podvukao je Surlić.

Promena metodologije EU

"Mi vidimo konstantnu promenu metodologije, ali ovde za Srbiju mnogo važniji su politički uslovi koji se, pre svega, tiču normalizacije odnosa sa Prištinom i koji se tiču usaglašavanja sa spoljnom politikom EU. Konkretno mislim na sankcije Rusiji. U ovom trenutku pozicija Srbije je neutralna. Ona je osudila agresiju na Ukrajinu, ali ne uvodi sankcije Rusiji. Ali ukoliko zaista govorimo o budućem članstvu EU, sve zemlje uključujući Srbiju će morati onda da se usaglase sa spoljnom politikom", rekao je Surlić.

Da li će te sankcije biti dalje na snazi u momentu pristupanja, to je otvoreno pitanje, ali svakako da ćemo imati otvoren problem i dalje normalizacije odnosa konačnog dogovora između Beograda i Prištine i bez toga ne možemo uopšte govoriti o bilo kakvoj perspektivi punopravnog članstva Srbije i EU, ističe Surlić.

Dijalog je klinički mrtav

O nastavku dijaloga se razgovaralo i na marginama strateškog samita na Bledu. Posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak susreo se sa Aljbinom Kurtijem, a danas stiže u Beograd. 

"Dijalog je u ovom trenutku klinički mrtav i Lajčak kao posrednik pokušava po ko zna koji put da oživi dijalog sa nekom novom rundom pregovora, odnosno sastanka na najvišem nivou u Briselu gde bi se stvari pomerile sa mrtve tačke", navodi Surlić. 

U ovom trenutku možemo videti da se francusko-nemački predlog i aneks iz Ohrida ne primenjuju, ne primenjuje se čak ni u potpunosti plan o tri tačke za deeskalaciju situacije na severu Kosova, Evropska unija je pretila vrlo strogim sankcijama, međutim, mi vidimo da su se te sankcije zaustavile na vrlo simboličnom nivou prema Prištini i naravno da onda postavljamo pitanje kredibiliteta posrednika, kredibiliteta Evropske unije, rekao je Surlić. 

Dok god ovaj proces traje, postižu se sporazumi, a nema sankcija za jednu ili drugu stranu za neispunjavanje tačaka sporazuma, mi ne možemo govoriti o bilo kakvoj uspešnosti samog procesa, dodaje on. 

Kada je pitanje sankcija najavio francuski predsednik, on je rekao da i Beograd i Priština čekaju nove mere ukoliko ne budu pronašle odgovarajuće rešenje, ako se ne budu ponašale odgovorno, tu se pominje kidanje vizne liberalizacije. 

Priština ne ispunjava obaveze 

Surlić kaže da se ponovo pribegava izjednačavanju dve strane, mislim da je to pogrešna politika, moralo bi da se istakne da u ovom trenutku je Priština ta koja ne ispunjava obaveze i da Prištini preti ukidanje vizne liberalizacije koje bi trebalo da počne sledeće godine.

Ukazuje da nije ispunjen suštinski zahtev, to je primena Zajednice srpskih opština.

"Naravno da predstoje vrlo teški uslovi pred Beogradom u ispunjavanju tačaka sporazuma, ali ono oko čega smo se saglasili je svakako da je Zajednica srpskih opština, normalan život Srba na Kosovu, suštinska autonomija, nešto što je presudno za njihov opstanak na teritoriji Kosova i sa čim nema nikakve kalkulacije, a za to bi trebalo imati više sluha i poštovanja od najviših evropskih adresa uključujući Makrona", zaključio je Surlić.

уторак, 23. јул 2024.
27° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару