Мишел: ЕУ треба да буде спремна за пријем нових чланица до 2030. године

Шарл Мишел је на Стратешком форуму на Бледу поручио да је време да се Европска унија (ЕУ) позабави проширењем као једним од својих главних изазова, како би садашње и будуће земље чланице биле спремне за ново проширење до краја ове деценије.

"Да бисмо били кредибилни, морамо да говоримо о роковима и циљевима. Верујем да на обе стране морамо да будемо спремни за ново проширење до 2030. године", истакао је Мишел.

Председник Европског савета је нагласио да би наредни вишегодишњи буџет ЕУ морао да узме у обзир ново проширење и најавио да ће се европски лидери овом темом бавити на предстојећим самитима у октобру и децембру.

"Заузећемо до краја године став о отварању преговора са Украјином и Молдавијом, а очекујем и да ће Босна и Херцеговина поново бити на дневном реду", рекао је Мишел.

"ЕУ не може да допусти увоз конфликата из прошлости"

Мишел је у говору изложио листу послова које ЕУ и земље кандидати треба да обаве како би ново проширење било могуће 2030. године.

Од земаља кандидата се очекује да поштују вредности ЕУ и принцип владавине права, као и да спроведу реформе, изграде независно правосуђе и припреме се економски за конкуренцију на тржишту ЕУ.

"Данас је важније него икад да земље кандидати буду уз нас у спољној политици", оценио је Мишел.

Посебно је истакао важност решавања билатералних и регионалних спорова и оценио да ЕУ не може да допусти увоз конфликата из прошлости.

"У идеалном случају, све земље Западног Балкана би приступиле заједно, али се налазе у различитим фазама процеса. Један од начина би могао бити додавање такозване клаузуле о поверењу у уговоре о приступању како би се осигурало да земље које су се управо придружиле не могу да блокирају будуће државе чланице", рекао је Мишел.

"Интеграција нових земаља неће бити лак посао"

Председник Европског савета се поново заложио за поступну интеграцију земаља Западног Балкана још у фази приступања, како би предности процеса биле осетне раније, и пре самог чланства.

Према Мишелу, земље региона би могле да приступе заједничком европском тржишту, користећи неке постојеће механизме као што су Енергетска и Транспортна заједница. Земље кандидати би, по Мишелу, требало и да учествују у састанцима ЕУ у областима у којима су успешно закључили преговоре. Области дубље интеграције су и безбедност и одбрана, уз појачано учешће у мисијама ЕУ или Фонду за одбрану.

Мишел је оценио да интеграција нових земаља неће бити лак посао и да ће захтевати политичку храброст и реформе унутар ЕУ.

Председник Европског савета је навео да ће пријем већег броја сиромашних земаља кандидата утицати на заједнички буџет и неке политике ЕУ.

Мишел је подсетио да је бруто домаћи производ будућих земаља чланица само 50 до 70 одсто у односу на најмању европску економију, што значи да ће оне бити нето примаоци из ЕУ буџета. С друге стране, неке садашње земље примаоци ће након проширења више уплаћивати у ЕУ буџет него што ће из њега добијати.

"Морамо да осмислимо како спровести ову сложену транзицију", поручио је Мишел.

"Потенцијално највећи изазов је придобијање подршке јавности"

Председник Европског савета је навео да ће одлучивање унутар проширене ЕУ такође морати да се прилагоди, да би се доносиле ефикасне и правовремене одлуке.

Мишел сматра да не треба у потпуности одбацити принцип једногласног одлучивања јер он гарантује јединство у спровођењу одлука, као и да је потребно разговарати о корекцијама принципа квалификоване већине, односно бројевима и ситуацијама када се спроводи.

"Ово ће бити посебно тврд орах, али сада не постој начин да се избегне ова дебата", рекао је Мишел.

Према речима Мишела, потенцијално највећи изазов је придобијање подршке јавности унутар ЕУ за ново проширење

"За то ће бити неопходно објашњавање ЕУ и истицање њених предности. То такође значи превазилажење језика прошлости, да бисмо се фокусирали на будућност", рекао је Шарл Мишел на Стратешком форуму на Бледу.