Oko: Sever Kosova i Metohije između Amerike i bodljikave žice

Tenzije na severu Kosova i Metohije ne popuštaju, a ni Amerika ne popušta pred ponašanjem Aljbina Kurtija. Spuštena je rampa na posete zvaničnika Prištine Vašingtonu. Neće biti novca za nova priznanja i članstva u međunarodnim organizacijama. Dok se otkazuje učešće tzv. Kosova u vojnoj vežbi koju organizuje NATO, Alijansa šalje 700 novih vojnika u južnu pokrajinu.

Novinar i nekadašnji diplomata Dragan Bisenić smatra da Vašington ovoga puta jeste ljut na ponašanje albanske strane i premijera Kurtija.

"To nije prvi put, setimo se kada je prvi put izabran da bude predsednik vlade, Kurti je ostao samo 50 dana na tom položaju, zbog toga što je akcijom tadašnjih službenika američke administracije, pre svega Ričarda Grenela, smenjen. Ovoga puta Kurti je u konfrontaciji sa SAD otišao i korak dalje", kaže Bisenić.

Očigledno je, dodaje, da su SAD više puta na različite načine skretale pažnju Kurtiju kako treba da se ponaša u ovoj situaciji, kada je jasno da su rezultati izbora besmisleni i da ne doprinose smirivanju situacije.

"Bilo mu je rečeno da gradonačelnici ne ulaze u skupštine gradova, pogotovu ne u pratnji policije i da obavljaju samo tehničke stvari", navodi Bisenić.

Ističe da ne veruje da je ovo blago upozorenje Amerike.

"Mislim da će predstavnici američke administracije, američki ambasadori ovde u regionu već četvrti dan ponavljaju da će biti sankcija sa kosovsku stranu, da i sam Kurti to ozbiljno shvata, videlo se juče i danas kada je dao izjave koje potpuno menjaju njegovu poziciju", rekao je Bisenić.

"Osim toga, on je učinio nešto što je sigurno uvredljivo za američku stranu, posebno za državnog sekretara Blinkena, obratio mu se kada je komentarisao njegove izjave i porazgovarao s njim sa visine kao da ga obučava šta treba da radi, objasnio kako on ima naivno shvatanje politike i da on ima neku tajnu koju će da nam kaže za nekoliko godina", dodaje Bisenić.

To je, ističe, takođe promenilo ton u obraćanju SAD.

Čović: Voleo bih da Amerika najzad počne da shvata pravu situaciju

Nekadašnji predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović kaže da je evidentno da Kurti skoro nikada nije podržao nijednu američku inicijativu direktno.

"Ne mogu da tvrdim da su Amerikanci sada otišli baš do tog kraja, iako su pale teške reči. Reći za državnog sekretara SAD da je naivan, onda je Amerika naivna. To je upravo Kurti izjavio. Ima dosta potcenjivački odnos prema američkom ambasadoru u Prištini Džefriju Hovenijeru, gde se nisu odazvali na sastanak ti takozvani gradonačelnici iz Kurtijeve partije, a iz Tačijeve su se dvojica odazvala", naveo je Čović.

Poručuje da će vreme koje je pred nama sve pokazati, kao i da za sve ovo što se dogodilo odgovornost snosi Kvinta.

"Kurti je nagrađen za svoje političke stavove, za svoje provokacije, za zabavu sa tablicama, za stalne provokacije, upade specijalaca na sever KiM, što Kfor nije zaustavljao. Na kraju krajeva, nakon tih izbora isti ti ambasadori Kvinte su jasno rekli da je to sad demokratski princip i podržali su to. Američki ambasador je dao sugestiju da ti takozvani gradonačelnici ne ulaze u opštine nego da se izmeste i da rade tehnički posao", dodao je Čović.

"Vreme koje je pred nama će pokazati koliki je stepen ozbiljnosti. Ja bih voleo da Amerika najzad počne da shvata pravu situaciju i da shvata ko je faktor neprekidnih provokacija i destabilizacija na prostoru Kosova i Metohije", poručuje Čović.

Zečević: Potrebni su novi koraci Amerike

Slobodan Zečević, sa Instituta za evropske studije, naglašava da su ove sankcije korak u dobrom pravcu.

"Amerikanci su krenuli prvo sa diplomatsko-političkim opomenama, ali one sigurno neće biti dovoljne. Oni moraju polako da shvate suštinu albanske politike – da preuzme potpunu kontrolu nad Kosovom i Metohijom i smanji broj srpskog stanovništva na KiM na minimum", rekao je Zečević.

Navodi da ako Amerika želi da "Kosovo ostane multietničko i da srpska zajednica ostane na severu KiM onda je potrebno da se ispune zahtevi".

"Mislim da specijalne snage ne treba ništa da rade na severu Kosova, one treba da odu. Lokalno stanovništvo ima svoju policiju koja prema Briselskom sporazumu treba da održava red i mir. Druga stvar, kada je reč o opštinama, Kurti je napao ne samo Srbe na KiM nego je napao i demokratiju. Kako neko misli da vlada sa tri odsto ili dva posto glasova. To je apsurd. Pritom, on stvara zajednicu albanskih opština, a potrebno je da se stvori Zajednica srpskih opština", navodi Zečević.

Naglašava da je reč i o napadu na osnovne demokratske vrednosti, kao i da Amerika ovim želi da upozori Prištinu.

"Mislim da će Amerikanci morati brzo da shvate da to nije dovoljno. Potrebne su nove sankcije, pre svega ekonomske", dodaje.

Ukazuje na to da Amerikanci sada menjaju kurs i shvataju da su Albanci ti koji su izazvali ovu krizu.

"To je prvi put da ova administracija tako otvoreno izlazi, ja kažem da je to korak u dobrom smeru ka ostvarenju Briselskog sporazuma, ali mislim da neće biti dovoljno – potrebni su novi koraci", smatra Zečević.

Tri motiva Kurtija

Čović navodi da su bila tri motiva Aljbina Kurtija da do ove situacije dođe.

"Prvi motiv mu je ona stara tehnologija – kada Albanci dođu do toga da treba nešto da sprovedu iz sporazuma, što je mantra bila i stari narativ, oni naprave incidentnu situaciju. Mi ne pričamo više o Zajednici srpskih opština, nego kako ćemo opet da pokrenemo dijalog", rekao je Čović.

Drugi motiv mu je, dodaje, to što nije sproveo sve ono što je svojim građanima obećao u predizbornom periodu. "Onda podignete tu retoriku na nacionalne osnove", kaže Čović.

"Treći motiv je da Kosovo i Metohiju potpuno etnički očisti od Srba", smatra Čović.

"Kurti ima krajnju ideju stvaranja ‘velike Albanije’"

Govoreći otkud ovakva osuda od Amerike, Bisenić kaže da u svim razgovorima postoji faza kada jedna strana mora nešto da dâ, a druga da nešto dobije.

"U ovoj fazi jasno je da Priština mora da obezbedi uslove i stvori Zajednicu srpskih opština. Ono što je važno jeste čemu služi ta Zajednica, ne samo Srbiji nego i SAD i koji su Kurtijevi motivi za ovakvo ponašanje. Kurti ima krajnju ideju stvaranja ‘velike Albanije’, stvaranja albanske federacije, to je krajnji cilj Aljbina Kurtija", ističe Bisenić.

Navodi da su SAD više puta rekle da ne podržavaju stvaranje "velike Albanije".

"Dok postoji srpski korpus na Kosovu, dok se ZSO formira kao izvesna čvrsta organizacija – ona će biti garant opstanka Srba na Kosovu, srpskog naroda i komunikacije sa Beogradom. Takva Zajednica srpskih opština jeste rana nastanku ‘velike Albanije’ onako kako je shvata Kurti i veliki deo stanovništva na Kosovu", kaže Bisenić.

"Aljbin Kurti ima sada 40 godina i njegova projekcija za 40 godina ako nema ZSO tada nema ni Srba na Kosovu, kada nema Srba na Kosovu onda je pitanje šta će biti sa tim manastirima, da li će oni biti upisani kao srpsko nasleđe ili ne, velika je verovatnoća da će biti prosto pripisani državi u kojoj se nalaze", dodaje.

Ističe da "Kurti na svaki način zateže kanap koji ima na svojoj strani".

"Ne radi on to zato što je iracionalan, naprotiv – on to radi zato što je racionalan. On shvata da to njegovo odupiranje po svaku cenu da ostvari ZSO možda negde može i da proizvede razumevanje, neka bude ta ZSO po hrvatskom modelu, samo da skinemo taj problem koji nam pravi funkcionalne probleme. Međutim, u ovom trenutku čini se da SAD žele ZSO onako kako je ona napravljena po Briselskom sporazumu i da će ta Zajednica biti napravljena sa Kurtijem ili bez njega", tvrdi Bisenić.

"Ako SAD nisu za ‘veliku Albaniju’ onda bi morali da reaguju"

Predsednik Vučić je u Moldaviji rekao da osim snažne osude Amerike očekuje i snažnu osudu od evropskih država, ali ne svih.

Zečević skreće pažnju na izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je rekao da je kriza počela ulaskom albanskih gradonačelnika u opštine i prvi put je uperio prstom u Kurtija kao krivca za situaciju.

"To je jako važna stvar za naše odnose sa Francuzima. Ovo je pozitivan korak prema Srbiji", dodaje Zečević.

Kada je reč o Nemačkoj, kaže da se ona uvek zalagala da mi budemo teritorijalno što manji.

"Što se tiče Albanaca i njihovih interesa, jasno je šta je njihov interes. Ja ne znam kako neko može da zamišlja da je njihov interes nezavisno Kosovo, njima je interes da se ujedine svi Albanci u jednu državu i nemaju uopšte interesa za nezavisnim Kosovom. To je samo jedna stranica na putu ka ujedinjenju svih Albanaca. Prema tome, ako SAD nisu za veliku Albaniju onda bi morali da reaguju na ovo sve što se događa", poručuje Zečević.

Ukazuje i na to da je dirnut izjavama Ruske Federacije koje su vrlo konstruktivne, ali da ona nema nikakvog uticaja na terenu.

"Prema tome, mi moramo da radimo sa onima koji imaju uticaj, sa onima koji su spremni", kaže Zečević.

Čović dodaje da se ruski model i sve što se događa na relaciji Rusija–Ukrajina neprekidno zloupotrebljava u izjavama albanskih zvaničnika.

"Kurti neprekidno pokušava da bude mali Zelenski, on neprekidno to radi i nama tovari na vrat celu tu priču", rekao je Čović.

Kiparski ili palestinski model

Govoreći o tome koliko je realno da Kurti povuče specijalce i da se ova situacija reši, Bisenić kaže da pretpostavlja da Kurti neće ići dalje u konfrontaciju, jer "bi to iza ove linije bilo sasvim avanturistički i onda bi to dovelo do intervencija Kfora na NATO snaga na drugoj strani i na drugi način".

Skrenuo je pažnju na izjavu američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera, koji je rekao da se otkazuje kosovsko učešće u vežbi i da Amerikanci više nemaju entuzijazma da zastupaju kosovsku stranu kod evropskih država koje nisu priznale.

Ali je rekao da može da se desi da sever Kosova završi kao potpuni protektorat međunarodne zajednice i pri tome je dao dva modela – jedan Palestinu i drugi Kipar. Ovo zapravo govori da on to nije smislio u tom trenutku kada je govorio, to je nešto što se razmatra kao scenario.

Navodi da Amerikanci razmatraju i tu mogućnost da razgovori o normalizaciji koje imamo propadnu.

"Protektorat na severu Kosova apsolutno isključuje sa svim tačkama sporazuma i aneksa o normalizaciji o kojima se govori, to je nešto u intonaciji sasvim novo u stavovima SAD", naveo je Bisenić.

Poručuje da to vredi preispitati, jer su to dve različite stvari – Kipar i Palestina.

"Kipar podrazumeva u boljoj varijanti podelu, a Palestina jedna vrsta okupacije i tu postoje tri zone prema sporazumu: A i B su prilično jasne, ali C zona je najspornija gde bezbednosnu kontrolu vrši taj koji ima ulogu protektora i onda se dešavaju one slike koje smo mogli da vidimo sukobi stanovništva, snaga bezbednosti", rekao je Bisenić.

Ovo treba, dodaje, posmatrati u kontekstu sadašnjih razgovora o normalizaciji.

Da li je dolazak Tačija na KiM poruka Kurtiju

Bisenić navodi da je i važna činjenica da se Hašim Tači pojavio na Kosovu i Metohiji.

"Imali smo pre nekoliko dana jedan vrlo zanimljiv intervju Ričarda Grenela o tome kako se Hašim Tači uopšte našao pred Haškim tribunalom i on tvrdi da je on otišao u Hag da bi bio sprečen da potpiše Vašingtonski sporazum gde bi se odnosi Beograda i Prištine doveli u neki balans, pri čemu bi SAD bili garant tog sporazuma", rekao je Bisenić.

I Čović je saglasan da je dolazak Tačija na KiM poruka Kurtiju, ali nije saglasan u vezi sa uvođenjem protektorata na severu Kosova i pita ko bi ga uveo.

"Koja je pravna osnova? Po čemu to može da se uradi? Zašto bi to radio NATO i samo Amerikanci? Mi nikako da shvatimo da je Kfor prisutan na prostoru KiM na osnovu Rezolucije 1244. Ne postoji nijedan drugi dokument. Ako je dezavuisana Rezolucija 1244, onda oni nisu vojna međunarodna misija, nego okupacione snage i onda moraju da vode računa o tim stvarima", poručuje Čović.

Zečević navodi da ne može srpski narod na severu KiM da opstane ako nema veliku autonomiju.

"Cilj Albanaca je da ih isteraju – da biste ih zaštitili morate da im date široku autonomiju. Dali će to kasnije evoluirati u neku vrstu kiparskog modela, koji je takav kakav je, omogućava mir između dve zajednice, ali je ostrvo podeljeno. To nije sprečilo Kipar da postane član EU. Ako je to nekakvo rešenje u perspektivi možda ni to nije loše, ali ako ne date široku autonomiju i ne proterate specijalne snage sa severa KiM, ako dozvolite ovo što se dešava da Srbi nemaju svoje institucije i policiju, ako ne vode prosvetu i zdravstvo, ako Srbija ne može da im pomaže kako taj narod može da opstane na severu KiM – to je osnovno pitanje koje se sada stavlja pred Zapad – šta oni hoće i koji je njihov politički cilj", zaključuje Zečević.