"Poseta Ruvena Rivlina Srbiji istorijska, važna za obe zemlje"

Igor Ginzberg kaže za Tanjug da su politički i ekonomski odnosi dve zemlje sve bolji i da to potvrđuje i veliki broj izraelskih investitora u Srbiji.

Ukazao je i na istorijat odnosa dve zemlje koji su, kaže, prolazili kroz razne faze posle Drugog svetskog rata.

Podseća da je Izrael priznat o strane Ujedinjenih nacija 1948. godine i da je tadašnja Jugoslavija bila jedna od prvih zemalja, posle SAD i SSSR, koja je priznala proglašenje državnosti Izraela. 

"Usledio je period članstva SFRJ u Pokretu nesvrstanosti u kojem su bile skoro sve arapske zemlje, pa se Jugoslavija prilagođavala tome zbog čega su odnosi sa Izraelom prolazili kroz krizne situacije. Međutim, ono što se danas dešava može se smatrati najznačajnijim primerom uspona i poboljšanja odnosa Srbije i Izraela u svakom pogledu", rekao je Ginzberg i izrazio uverenje da će poseta Rivlina unaprediti saradnju dve zemlje.

Istakao je da imenovanje ulice u Zemunu po Teodoru Herclu, kojem će sutra prisustvovati predsednici Srbije i Izraela, ima ogroman značaj za jevrejsku zajednicu u Srbiju posebno jer je, kaže, Hercl jedna od najvećih ličnosti u novijoj istoriji jevrejskog naroda.

"On je bio osnivač pokreta čija je osnovna ideja da Jevreji žive u jednoj državi. Veoma smo ponosni što je Grad Beograd odlučio da u Zemunu jedna ulica dobije ime po Herclu i to u delu grada gde su živeli i sahranjeni njegovi baba i deda", naglasio je Ginzberg.

Kako je naveo, u Kraljevini Jugoslaviji je do 1941. godine živelo više od 80.000 Jevreja, a posle Drugog svetskog rata ostalo ih je oko 15.000 od čega je 12.000 živelo u Srbiji, dok ih je posle iseljavanja u Izrael ostalo između pet i šest hiljada.

"Reč je o maloj, ali izuzetno značajnoj zajednici za jevrejstvo uopšte, ali i za samu Srbiju, jer su Jevreji, iako u malom broju, ipak značajni po onom što daju kulturi, nauci i umetnosti Srbije", naglasio je predsednik SJOS-a.

Osvrnuo se i na trenutni položaj jevrejske zajednice u Srbiji i istakao da je pre dve godine donet zakon o pomoći jevrejskoj zajednici u iznosu od blizu milion evra godišnje. 

"Srbija je jedna od prvih zemalja koja je usvojila takav zakon. Ne možete novcem da kvantifikujete žrtve koje je podneo jevrejski narod, ali možete da procenite političku volju jedne države da se prema svojim mogućnostima uključi u pomoć jevrejskoj zajednici", naglasio je Ginzberg.

Dodao je da je taj zakon omogućio finansijsku nezavisnost jevrejske zajednice koja je, kako kaže, ranije uglavnom koristila sredstva dobijena od raznih jevrejskih organizacija u svetu.