Тенкови уместо аутомобила – може ли производња оружја спасити немачку привреду

Раст незапослености у Немачкој највише се види у затварању радних места у индустрији, која су традиционално боље плаћена. Експерти указују да се у индустрији сваког месеца губи више од 10.000 радних места, нарочито у аутомобилском сектору, који је додатно погођен новим америчким царинама на увоз аутомобила.

Али, и без тих царина немачка индустрија је у кризи и све више фирми селе своју производњу у иностранство.

Како кажу, доминантан разлог за то су трошкови производње. Конкретно, од избијања рата у Украјини, привреднике оптерећују високе цене струје, гаса и нафте, потом растући порези, али и један стари проблем – компликована и гломазна бирократија.

Међутим, Немци селе производње у Азију и због тамошње већег нивоа роботизације и аутоматизације производње.

"Филмове из наших кинеских фабрика приказујем нашим колегама у другим деловима света, због високог степена аутоматизације, стандардизације, роботизације. Развој у Кини у последњих шест, седам година био је изванредан у погледу увођења технологије у производњу. У протеклих неколико година уложили смо милијарду јуана у производне капацитете у Кини. И наставићемо тако", наводи Мигуел Борего, генерални директор "Тисен - Крупа".

Како Немачка планира да финансира економски заокрет

Индустријалци сматрају да је Немачкој у трци за инвестицијама потребан заокрет. Управо такве реформе обећава најизгледнији будући немачки канцелар Фридрих Мерц.

И пре него што је постао канцелар, он је успео да стари сазив Бундестага усвоји уставне промене, које ће омогућити његовој влади да се задужи за више од 1.000 милијарди евра наредних година и тај новац искористи за наоружавање, инфраструктуру и климатске пројекте.

"Рат и очекивање војне потребе се користе као привремени лек за немачку привреду. Али то је лош знак. Увек морамо имати на уму да се војна потрошња на крају подржава порезима. Ако желимо да повећамо војне инвестиције, морамо да повећамо порезе за појединце и привреду, или да смањимо другу потрошњу и приоритет, као што су образовање, истраживање и развој. То су области које дугорочно одржавају конкурентност привреде. Дубоко жалим због политике владе по овом питању", наводи Рајнер Ротфус, посланик АфД-а у Бундестагу.

У Немачкој, чини се, постоји сагласност да њена привреда клизи у деиндустријализацију, осим у сектору производње оружја. Али све гласније се чује дилема да ли Немачка заправо мења модел економског успеха тако што ће уместо аутомобила, убудуће производити и извозити тенкове.