недеља, 09.06.2024, 16:55 -> 14:20
štampajAnalogija – Aleksandar Hegediš: Voda iz Ade ciganlije zimi može da se pije
"Kada 30. 000 momaka popije pivo i potom uskoči u vodu svi znamo šta su radili. Iza svake devojke namazane sa ko zna koliko krema, ispliva masna mrlja. Sve to očiste biljke i ugrade u svoje telo. Pokosite taj deo, one ponovo porastu i prečišćavaju vodu!" , kaže profesor Aleksandar Hegediš, biolog koji je ceo svoj život posvetio tome da Ada ostane čista. Da li ste znali da je uprkos svemu voda iz Ade nekada toliko čista da može i da se pije
A, voda na Adi je toliko čista da plaža ima plavu zastavu. Biljke u njoj preko noći prerade i očiste svu prljavštinu koju unese i 100 000 kupača u toku dana. Voda se kontroliše nekoliko puta nedeljno u toku sezone. Otkada postoji nikada nije bila nebezbedna za kupanje, a za to su zaslužne biljke, tlo i to što voda nije stajaća, nego protiče.
"Ceo taj sistem je u početku bio vezan za vodosnabdevanje. I dan danas je Ada Ciganlija okružena reni bunarima. U međuvremenu se u njoj zapatilo mnogo vodenih biljaka, a istovremeno voda koja dolazi u Savsko jezero, prolazi kroz taložnik, pregradu koja je mehanički filter i onda ulazi u Savsko jezero. Znači, postoji tu nekoliko nivoa prečišćavanja Save pre nego što dođe u jezero", kaže Aleksandar Hegediš.
On kaže da je voda iz Ade ponekada toliko čista da može da se pije: "Zimi je kvalitet vode vrhunski. U novembru, decembru, januaru, februaru, pa i čak martu uzorci vode iz Savskog jezera su prve klase". Voda prve klase je ispravna za piće.
Što se tiče živog sveta u Adi između ostalog žive somovi teški i po 200 kg, tolstolobici i meduze. Ipak, nijedno živo biće u Adi nije opasno, ako se pridržavate pravila.
Tolstolobici su opasni ako se kupate noću: "Danju nisu. Danju se sve ribe sklone prema sredini, malo spuste dole i to je to. Ali ako se kupate noću, oni tada isplivavaju na površinu. I može da se desi, da se neugodno sretnete, da ga uplašite, on mlatne repom, što je jedno 60 kg mišića i može da vas onesvesti", upozorava profesor Hegediš. Somovi mogu biti teški i do 200 kilograma, ali oni nisu opasni. "Kad som krene da traži hranu, okrene antene oko usta napred i polako krstari. Locira tim antenama plen. Ako se nešto nađe između antena, on može to da proguta, ali nema kao ajkula zube da grize. Ljudi su mnogo veći od toga. Sitni kučići i divlje patke, mogu da mu budu plen", kaže Hegediš. Inače, na Adi možete sresti, srnu, lisicu, zeca, pa i divlju svinju.
O tome šta još sve živi u Adi i na Adi, da li je dobro čuvamo i koji propisi prete da se naruši njena prirodna ravnoteža gledajte u @Analogija-podkast. Zapratite podkast i uživajte u gradskim pričama Ane Manojlović.
Коментари