Аналогија: Редитељи „Сабље“ стављају тачку на све контроверзе серије

У најновијој епизоди подкаста Аналогија, Горан Станковић и Владимир Тагић поручују да овим разговором стављају тачку на целу причу о серији.

„Људи овде тешко сагледавају серију као оно што она јесте – драмско дело. Неки гледају кроз своје политичке ставове, неки коментаришу без гледања. Време ће, можда, донети јаснију слику.“

Тагић каже да се нису покајали што су одлучили да направе серију о убиству премијера Зорана Ђинђића. Истиче да су имали потребу и дужност да је испричају: „Често су нас питали – шта ће вам то? Имате шансу да радите нешто друго. Али осећали смо обавезу према земљи и човеку о којем говоримо. Зоран Ђинђић лагано одлази у заборав, што није фер. Ово није историја из уџбеника, ово нас се и те како дотиче.“

О томе како су бирали изворе информација, Станковић објашњава: „Користили смо транскрипте са суђења, сведочења, документарне серијале, али и озбиљну литературу попут књиге Милоша Васића Атентат на Зорана, књига Милета Новаковића Држава, руке у вис, и књиге Војислава Туфегџића и Миодрага Вуковића Они су јачи од нас. То су озбиљни новинари, криминолози, полицајци који су писали стручне књиге и бавили се доказима и чињеницама, а не претпоставкама и произвољним тумачењима догађаја. Наравно, документарни серијали, којих има доста, такође су веома озбиљно обрађивали ту тему.“

Једна од најважнијих дилема била је како се носити с причама људи који су били део догађаја:

„2024. није лако разговарати са тадашњим актерима. Њихови наративи су сада често прилагођени личним агендама. Кроз серију воде своје међусобне ратове, што нас је натерало да будемо веома пажљиви с ким ћемо разговарати,“ објашњава Тагић и додаје: „Зоран Ђинђић је имао око себе много министара, онолико саветника, страначких партнера, као и људи из других странака. Па зар ви мислите да ми сада треба све њих да ставимо у играној серији? 20–30 људи, да бисмо испоштовали неку ситну, небитну фактографију? Не, ми смо одлучили да његове саветнике и људе најближе њему сведемо на четворицу.“

Станковић у @analogija-подкаст говори и о моралним дилемама које се провлаче кроз серију. „Полицајац, кога игра Љуба Бандић, приказан је као човек који прави компромис да би преживео, што је, нажалост, реалност у нашем друштву.“ Млади криминалац, с друге стране, симболизује изгубљену генерацију: „Он није био заслепљен глорификованим животом криминалаца, већ је тамо пронашао осећај припадности јер га је држава изневерила.“

Када је реч о историјским личностима, аутори кажу да су се трудили да буду прецизни и фер. На критике да лик Зорана Ђинђића изгледа превише неодлучно, Станковић објашњава: „Он је приказан као човек који је увек суочен са изборима које је скоро немогуће донети. Он преузима одговорност, што нико други тада није ни помишљао да уради.“

Шта су хтели да дочарају, да ли је лик новинарке Данице инспирисан новинарком Бранкицом Станковић, како одговарају на критике политичара који су коментарисали серију, коме су је посветили и на кога мисле да ће највише утицати, гледајте у последњој епизоди подкаста Аналогија. Запратите @analogija-подкаст на Јутјубу и друштвеним мрежама.