Investicioni kreditni rejting – šta bi doneo građanima, a šta privrednicima

Srbija je godinama na granici koja razdvaja rizične od stabilnih ekonomija. Ministar finansija Siniša Mali uzda se u to da su rast BDP sa 69 na 75 milijardi evra, javni dug pod kontrolom, visoka likvidnost i niska nezaposlenost, dobar razlog da Srbija pređe u bolji kreditni rejting – iz špekulativnog u investicioni.

"Sve su to makroekonomski pokazatelji da je Srbija odavno zaslužila da bude u grupi razvijenih zemalja. Ako uspemo to da uradimo, to bi bio najveći uspeh srpskih javnih finansija u istoriji. Nikada pre nismo bili među grupom razvijenih zemalja, uvek smo bili u drugoj ligi, ako uspemo ulazimo u prvu i otvaramo novu strancu rasta i razvoja", ističe Mali.

Investicioni kreditni rejting je potvrda sposobnosti države da na vreme vraća dugove, pa joj međunarodni poverioci snižavaju troškove zaduživanja, potvrđuje Fiskalni savet. 

"To je hipotetički 0,2 odsto niža kamata, što neće zvučati mnogo. Kada imate u vidu da nam je javni dug 38 milijardi evra i tih 0, 2 će značiti u budžetu", ukazuje dr Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta.

Kreditna sposobnost države

Altiparmakov objašnjava da se investicioni rejting pre svega odnosi na kreditnu sposobnost države, a ne nužno na kvalitet života građana – to moramo sami da uradimo kao domaći zadatak.

"Kada dobijete investicioni rejting, to je obaveza i za Vladu da revnosno prati i poštuje fiskalna pravila, odgovorno i transparentno planira budžet da ne bi došli u situaciju da nam taj rejting u narednim godinam bude ugrožen", navodi Altiparmakov.

Investicioni rejting stavio bi domaće hartije od vrednosti na radar pouzdanih svetskih investicionih i penzionih fondova, koji ne ulažu u špekulativne poslove.

"Postoje emirijski dokazi da kada zemlja ulazi u investicioni rang, u proseku ima pola do jednog procenta veći rast BDP-a u narednih pet godina", objašnjava prof. dr Nikola Stakić, ekonomista.

Pojeftinjenje kredita

Prema njegovim rečima, gledano iz ugla građana, odnosno korisnika kredita možda bismo mogli sledeće godine da vidimo pojeftinjenje, ali ne kroz referentnu kamatnu stopu koja se određuje na tržišnom nivou, već iz ugla bankarskog tržišta – smanjenje takozvanih bankarskih marži koji su sada na nivou dva i po do tri procenta.

Velika trojka svetskih rejting agencija ocenjuje kreditnu sposobnost u Srbiji dvadeset godina. Poslednjih 10 godina, napredovali smo tri nivoa i trenutno smo jedan ispod investicionog sa ocenom BB+.

Srbija ima bolji rejting od Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije, dok bolju ocenu u regionu imaju zemlje članice EU.