OKO – Zašto je hrana u Srbiji skupa
U proizvodnom lancu hrane do rafa u trgovini najmanje zarađuju proizvođači, koji su zbog troškova proizvodnje i niske otkupne cene često i na gubitku. Visoke trgovačke marže i nedostatak konkurencije u velikoj meri zidaju cene prehrambenih proizvoda, rekli su sagovornici emisije OKO.
Trgovačke marže u odnosu na otkupnu cenu proizvoda idu i do 75 odsto, što znači da proizvođač učestvuje sa svega 25 odsto. Svi drugi u lancu od njive do rafa u trgovini uzimaju deo kolača, a krajnju cenu plaćaju potrošači.
Dekanka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Žaklina Stojanović kaže da za to postoje četiri sistemska razloga. Na cenu prehrambenih proizvoda utiču vanpoljoprivredni inputi, odnosno cene energenata i mašina koje proizvođač mora da obezbedi za proizvodnju.
To posledično utiče i na efikasnost poljoprivredne proizvodnje ali i efikasnost prehrambene industrije. Na kraju dolaze trgovinski lanci odnosno trgovačke marže koje u velikoj meri učestvuju u krajnjoj ceni proizvoda.
"Ako uzmemo primer šećera – prinos šećerne repe je duplo manji u odnosu na prosek u EU. Naše šećerane su uz to manje efikasne od onih u Evropi, što sve na kraju utiče na cenu", rekla je profesorka Stojanović.
Inflacija pada brže od projekcija
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović kaže da su, prema podacima Evrostata, cene u Srbiji i dalje na nivou od 63 odsto u odnosu na one u EU, kao i da samanjenje inflacije u Srbiji ide znatno brže nego što se očekivalo.
"Inflatorni pritisak je došao sa istoka Evrope, pre svega na energetskom tržištu, zbog rata. Kasnije se to prelilo na celu Evropu. Zbog toga smo ograničili cene osnovnih prehrambenih proizvoda, kasnije smo imali akciju 'Bolja cena' koja je učestvovala značajno u obaranju inflacije", rekao je ministar Momirović.
Novinar "Nove ekonomije" Aleksandar Milošević podseća da je kumulativni rast cena hrane u 2021. i 2022. bio 40 odsto, a dekanka Ekonomskog fakulteta zaključuje da je akcija "Bolja cena" pokazala da je bilo prostora za smanjenje cena i ranije, i da se postavlja pitanje zašto nije.
Što se tiče cene hrane kod nas, umnogome je doprinela zabrana izvoza i rast rezervi.
"U jednom trenutku kada smo procenili da će naredni rod doneti dovoljno proizvoda, trebalo je da otvorimo granice što bi doprinelo i povećanju profita", smatra profesorka Stojanović.
Milošević kaže da cena hrane i dalje raste brže od inflacije – sedam odsto. Povrće je i dalje beleži najveći rast – 11 odsto, dok je prošle godine bilo apsolutni rekorder sa rastom od čak 40 odsto, podseća Milošević.
Ministar Momirović kaže da bi inflacija bila oborena i ranije da nije bilo povećanja plata i penzija, ali da je država u uslovima vanrednog stanja zbog pandemije i ekonomske nestabilnosti zbog rata u Ukrajini, pre svega vodila računa da podrži građane i privredu.
Za deset godina stočni fond smanjen za četvrtinu
Dekanka Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da kratkoročna rešenja nisu uvek dobra i da treba razmišljati o sistemskim rešenjima, koja bi pomogla pre svega poljoprivrednicima.
Milošević podseća da je stočni fond u Srbiji za poslednjih deset godina uz sve subvencije smanjen za četvrtinu.
"U zemlji imamo 110.000 farmi, svega pet odsto su industrijske, oko 40 odsto hranu proizvodi isključivo za sopstvene potrebe, a 40.000 farmi je tržišno usmereno i njih treba podržati, jer su to proizvođači koji žive u ruralnim sredinama i opstanak tih farmi znači i opstanak porodica", smatra Milošević.
Коментари