Briks menja dolar – šta brazilskog predsednika drži budnim

Članice Briksa – Brazil, Rusija, Indija, Kina i predsedavajuća Južnoafrička Republika razmatraće zahteve 23 države za članstvo, među kojima su i Venecuela, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Argentina. Blok koji se posmatra i kao kontrateža Grupi 7 najrazvijenijih država sveta, predstavlja 40 odsto svetske populacije i 26 odsto globalne ekonomije.

Brazilski predsednik Lula da Silva nedavno je rekao da se svake večeri pita zašto sve zemlje moraju svoju trgovinu da temelje na dolaru. Može li BRIKS već na sledećem Samitu da da odgovor na pitanje koje levičarskog lidera Brazila drži budnim?

Briks godinama radi na ovom pitanju i izaziva interesovanje onih država koje bi volele da u međusobnom trgovanju ne koriste dolar ili ne koriste evro, nego neku treću valutu ili nacionalne valute i godinama nastoje da dođu do rešenja koje bi im to omogućilo.

Ove zemlje su važan ekonomski faktor, ali i globalni politički faktor. Same zemlje osnivači Briksa, a tu imamo Kinu kao najveću trgovačku silu sveta, drugu ekonomiju sveta ili po paritetu kupovnih snaga najveću svetsku ekonomiju i svih pet članica su članice G20. One jesu neke od najvećih ekonomija sveta, imaju i najveći broj stanovnika planete, posednici su naprednih tehnologija, resusrsa...

Kakav odgovor očekujete – s obzirom da je Rusija vrlo zainteresovana za dedolarizaciju, zbog teških sankcija od početka rata u Ukrajini? Kina Vašington optužuje za ekonomski nacionalizam, a i svet s pažnjom i nelagodom prati svako podizanje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi?

Tu najviše stradaju prezadužene zemlje juga, čija je Briks velika nada, jer to znači dodatno zaduženje, podiže inflaciju i one trpe posledice odluka na koje ni na koji način nisu mogle da utiču.

Od uvođenja drugog talasa sankcija Rusiji, zemlje su uočile dodatnu opasnost da zbog političkih razloga mogu da budu meta sankcija. Osim toga, mnogo je jeftinije trgovanje u nekim drugim valutama i zato smo videli tend trgovanja u juanima, rubljama, rupijima, u drugim nacionalnim valutama.

Nisu sve te zemlje članice Briksa, neke su Šangajske organizacije za saradnju ili Aseana, koje su takođe donele odluku da neće ubuduće da trguju ni u dolarima, ni u evrima, ni u jenima.

Da li je u pravu američka ministarka finansija Dženet Jelen kada kaže da je dominacija ipak neupitna – trenutno 88 odsto međunarodnih transakcija se odvija u dolarima i u dolarima je 58 odsto deviznih rezervi?

Taj trend je u opadanju. To se pogotovu odnosi na kapitalne transakcije, pošto je Amerika globalno finansijsko čvorište za investiranje i za slivanje kapitalnih transakcija. Takva reagovanja govore da im se ne dopada to što se dešava i da trend izbegavanja dolara je nešto što bi voleli da zaustave.

Na konkretno pitanje da li će Samit Briksa dati novu valutu, mislim da neće, jer ta nova valuta ne bi bio neki novi novac, koji bi se kovao i štampao, ove države nemaju zajedničku monetarnu politiku politiku i usklađenost pravnih i ekonomskih politika, ali radi se na digitalnoj ili obračunskoj valuti i predlozi su da ona ima zlatno pokriće.

Na ovom Samitu će oni izaći sa predlozima, naravno na tehničkom nivou će se raditi, pošto Briks ima i Razvojnu banku koja daje kredite zemljama članicama za infrastruktu i drugo, koji mogu pomoći u održivom razvoju, što je jako bitno članicama za smanjenje siromaštva i nejednakosti i poboljšanje njihove pozicije na ekonomskoj sceni, nastojanje je da se nađu primenjivi mehanizmi da one trguju u nacionalnim valutama, kako bi se one osnažile, a ako zapadnu u krizu, onda će tu Razvojna banka Briksa podržati njihove ekonomije.

Ako su daleko od zajedničke valute, da li je izvesnije najpre da Briks uspostavi objedinjeni sistem plaćanja kao prvi korak?

Neki mehanizmi već postoje, godinama na tome rade. Osnovni ciljevi ovogodišnjeg Samita, pošto je domaćin afrička zemlja, Južnoafrička Republika, ticaće se problema prezaduženih afričkih zemalja, kako bi omogućili održivi razvoj na dugi rok, otplate kredita prezaduženih zemalja, obrazovanje i podizanje nivoa obrazovanja.

Zašto toliko država želi u Briks – 30 zainteresovanih i 23 koje su podnele formalne zahteve, među njima Venecuela, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Argentina, Iran?

Mnoge od ovih država su bogate i moćne, sve su tzv. ekonomije u usponu i vide Briks kao način da se stvori drugi svet, ne samo multipolarost, nego drugi ekonomski poredak. One nisu po definiciji izazivači najrazvijenijih zemalja sveta, ali po onome što rade, one menjaju postojeći poredak.

Vest koja je pokazala stanje ekonomije Amerike je da je Kina kao najveća trgovačka nacija sveta prošle godine više trgovala u vlastitoj valuti nego u dolarima. Znamo da tako trguju Kina i Indija, Kina i Turska, Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati. Sada se i trgovina nekim ključnim energentima, hranom odvija u nekim drugim valutama, a ne u dolarima.

Mogu li članice da se saglase oko prijema novih članica?

Očekujem da tri do pet zemalja do kraja ove godine postanu članice. Možda Argentina, Iran koji je ove godine postao član ŠOS-a, Egipat. Stavovi se razlikuju da li bi prvo trebalo da budu posmatrači ili možda da pojednostavljeno pristupe.