Таковска 10: Зид од БРИКС-а – нова подела Истока и Запада

БРИКС нуди нешто ново, а то је нада да свет може постати праведније место, штит настанка мултиполарног света и потврда да се моћ сели на другу страну света - у Азију и на глобални југ, сматра професорка београдског ФПН Драгана Митровић.

Не можемо правити паралелу између ЕУ и Брикса. Пре бих ЕУ поредио са АСЕАН-ом. БРИКС нуди нове механизме сарадње, док земље чланице ЕУ имају један дискурс гледања на себе, и сматрају се и поред кризе супериорним по вредностима и постигнутим постулатима у односу на друге", каже професорка Митровић.

Објашњава да БРИКС не тврди да је бољи од других, сви се прихватају такви какви јесу, а траже се заједничке тачке за сарадњу.

Дипломата у пензији Владимир Вереш сматра да је најбољи опис за БРИКС платформа.

"Не намеће генералне принципе и обавезе. БРИКС је веома различит унутар. Имате заливске земље које су монархије, Индију као највећу демокарију на свету где гласа 900 милина људи, и имате Кину са једнопартијским систему", објашњава.

Подсећа на речи индијског премиера Модија који је рекао да Брикс није антизападна организација већ да нису са запада.

Зашто Запад гледа на БРИКС као претњу

Саговроници Таковске 10 кажу да се БРИКС издваја као један велики центар моћи имајући у виду број становника, али да је Запад и даље организованији.

"Путин је у говору рекао да је то незападни блок. Имате Иран који је антизападни, а Кина покушава да одржи економску сарадњу са Западом, док Индија и Бразил стално покушавају да ублаже тон декларација који су уопштеније у односу на декларацијама рецимо Г 7", наводи економиста Горан Николић из Института за европске студије.

Оно што БРИКС жели је да свет буде мање западни него сада, односно да међународне институције буду мање прозападне.

"И то је нешто око чега се сви слажу и тешко је одоупрети се томе. Индија и Бразил жели да Брикс буде полуга притиска на међународне институције и да у њима добију већи значај", рекао је Николић.

БРИКС је врло шаренолик, потсећа дипломата Владимир Вереш, али и мноштво нерешених питања унутар земља саме организације.

"Ако узмемо рецимо само верску поделу, БРИКС је врло шаренолик, као и у културном смислу. Називају га и самитом савремене деколинизације. Посоје амбиције да оспори садашње међународне економске токове. Али имате и нерешено питање граница између Индије и Кине.

Питање дедоларизације и резервне валуте

Професорка Митровић понавља да БРИКС није антизападни формат већ формат који се бори против дискримитарскорске праксе институција које Запад користи за исисвње сировина и богатстава сиромашнијих земаља, и на уштрб њих себи прибавља корист.

"Ако хоћете да им ускратите ту праксу, да вас неко израбљују, они који то чине желе задрже своју привилеговану позицију и такве покушаје виде као претњу. Глобална хегемонија САД колико почива на војној сили толико почива и на долару, као валути која има вредносни стаус на берзама и трговинским токовима", каже Митровићева.

Кина жели да јуан буде тај који ће да парира долару, али не жели да буде светска валута.

"Проналажење нове глобалне валуте је нешто што се не може десити преко ноћи, отуда су у оптицају криптовалуте, резерве у злату, роба и слично", наводи професорка ФПН-а.

Економиста Горан Николић објашњава да је Свифт организација која је задужена за новчане трансакције широм света, и да је дефинитивно ослоњена на долар.

"Идеја експерата БРИКС-а је да имплементирају једну нову дигиталну платформу. Ако дате билатералне трансакције путем дигиталне платформе оне ће постаи мутилатералне. Замена за долар би била валута која не би стварно постајала, већ би се користила само за обрачуне. Тај систем ће бити алтернативни, али ће трошкови тог система бити знатно већи од Свифта. Иран и Русија су спремни то  да плате ако би то прихватила половина света. И то је нешто што би могло да промени динамику глобалне економије", тврди Николић.

Ко је окосница БРИКС-а

Ако постоји осовина унутар Брикса то су свакако Русија и Кина, а Индија је ту коректив. Индија има претензије, а сви остали имају значајно мању улогу, сматра Владимир Вереш.

"Улога Русије је и даље јака, међутим иако земље БРИКС-а не подржавају санкције Русије, они не желе ни да буду директно увучене у сукобе са Западом", каже Вереш.

Истиче и да је Запад као никада пре врло озбиљно схватио овај самит што, подсећа, може да се види и из изјава Шарла Мишела који је рекао да је Запад пуно грешио у односу на глобални југ.

да окосницу БРИКС-а не чине само Русија, Кина и Индија сматра професорка МИитровић која каже да врло важну улогу имају и Јужноафричка Република и Бразил.

"За БРИКС је најважнија међународна институција УН и сматрају да треба да се ради на њеном оздрављењу. Запад је својим понашањем натерао многе од земаља које су у БРИКСУ или који су партнери да траже решења. Они сада траже решења које нису против Запада већ дискриминаторске праксе", рекла је професорка Митровић.

Подсећа да су многе земље глобалног југа  презадужене управо према институцијама као што су ММФ или Светска банка, и сматра да комогеност није добра чак ни за земље запада јер је, како каже, предаја полуга моћи Вашингтону и ЕУ довела на руб економског урушавања.

Владимир Вереш, међутим, сматра да су све земље, укључујући и оне у БРИК-у и даље упућене у много чему на Запад.

"И то ће још дуго бити тако. Сада све треба окренути на међусобну сарадњу и убедити и грађане и елитетих земаља који школују децу и имају некретнине на Западу да се окрену рецимо ка Кини и Индији", појашњава.

Где је Србија у односу на БРИКС

Када је реч о Србији професорка Митровић сматра да треба да тежимо партнерству са бриксом, док Вереш каже да треба да сарађује са земљама брикса али да треба прво да види своју улогу као земље која се определила да иде ка ЕУ.

Горан Николић сматра да Брикс није наша будућност јер ниједна европска земља нема интенције да буде чланица Брикса+ и да то питање не треба да буде од непосредног значаја за нашу земљу.