Тражња за критичним минералима у свету расте – како да Србија искористи своју шансу

Критичне минералне сировине имају кључну улогу у технолошком развоју и обезбеђивању довољно енергије. Притом, каже ресорна министарка Дубравка Ђедовић Хандановић, постављен је нимало лак циљ: да се до 2050. елиминише производња енергије из фосилних горива.

Србији треба струја за привреду, транспорт, економију уопште, али по еколошки прихватљивим стандардима. На том путу у бољој смо позицији од многих, каже министарка енергетике зато што имамо стратешке сировине попут бакра, бора, литијума, боксита, фосфата, графита, кобалта, магнезијума.

"Резерве литијума у Србији су једне од највећих у Европи. Тачније 158 милиона тона потврђених резерви, које могу произвести 58.000 тона литијум-карбоната годишње, довољно за производњу милион електричних возила годишње, чиме би се задовољило око 17 одсто европске потражње. Србија захваљујући својим природним минералним ресурсима има шансу да постане значајан играч у глобалној индустрији коју не би смела да пропусти", истиче министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић Хандановић.

Тражња за критичним минералима ће расти, а електрична возила су главни потрошачи.

"Потражња за минералима за чисте технологије могла би да се удвостручи до 2030. или учетворостручи до 2040. године. Број електричних возила би са 30 милиона, колико их има данас, могао да порасте на 240 милиона до 2030. године. То је раст од 30 одсто годишње, што су невероватни бројеви, јер та возила могу апсорбовати велики део доступних критичних материјала", наводи шеф Одељења за критичне минерале УК Оливер Ричардс.

Потребе за минералима у свету су равномерније распоређене, од резерви критичних сировина. Примера ради, Чиле држи око 55 одсто светских резерви литијума, а питање је колико користи од експлоатације има њихова економија.

"Када је реч о корисности рудника мора се пре експлоатације све то усагласити са локалном заједницом, државом где се рудари уз примену свих закона и стандарда заштите животне средине. Наравно, очекује се одговорно понашање рударске компаније која мора да примени најсавременију технологију рударења", каже професор на Универзитету Оксфорд Крис Балентајн.

Тренутно се ради на различитим технологијама рударења литијума – највише на експлоатацији из подземних вода и вулканских стена.