Briks protiv zelenih novčanica – u kojoj valuti štedeti tokom dedolarizacije
Ekonomista Ivan Nikolić kaže za RTS da proces slabljenja dolara, takozvana dedolarizacija, dobija na ubrzanju, ali ograničeno. Jači iskorak bio bi ako azijske zemlje ostvare ambiciju stvaranja zajedničke valute, ukazuje Nikolić. Ističe da se pad te valute ne bi odrazio na našu zemlju, jer je simbolično zastupljena. Savetuje štednju u dinarima ili evrima.
Sa geopolitičkim tenzijama zbog rata u Ukrajini, zaoštrava se i rat valuta. Iz Moskve, Pariza, preko Brazila do Džakarte stižu iste vesti da sve više biznismena napušta dolar. Najavljuje se da će jedno od glavnih pitanja na samitu Briksa u Južnoj Africi krajem avgusta biti stvaranje nove jedinstvene valute.
Ivan Nikolić podsetio je da je posle Drugog svetskog rata dolar postao ključna rezervna valuta – mera vrednosti.
"Imao je svoje uspone i padove. Proces dedolarizacije traje, ali je usporen, naročito nakon konflikta u Ukrajini, ali i pre toga zaoštravanjem geoekonomskih tenzija između Kine i Amerike“, kaže Nikolić.
Ograničeno slabljenje dolara
Prema njegovim rečima, proces dedolarizacije dobija na ubrzanju, ali ograničeno i njegovi dometi su nepoznati. "Ako se ostvari ambicija stvaranja zajedničke valute, to bi bio jači iskorak ka procesu", ističe Nikolić.
Podseća da je bilaterna razmena između azijskih zemalja, čak i u periodu Hladnog rata između Rusije i tih zemalja, obavljena u nacionalnoj valuti, što nije oslabilo dolar.
Nikolić kaže da američka ekonomija ima veće uporište u dolaru od drugih zemalja, te da se neumereni rast javnog duga SAD temelji na principu.
"Ne zaboravimo da je Amerika ekonomski najjača sila. To je snaga tog dolara. Ako bi se azijske zemlje, okupljene oko Briksa, dogovorile o zajedničkoj valuti, bila bi druga slika", navodi Nikolić.
Ima li posledica po naše građane
Ističe da se pad dolara pak ne bi odrazio u našoj zemlji, jer je simbolično zastupljen za razliku od evra koji je značajan za naše građane.
"Zastupljnost u dolarima je oko 20 odsto u našim deviznim rezervama. Transakcije se uglavnom odnose na energente i kupovinu specifične opreme", objašnjava Nikolić.
Ukazuje i na to da građani ako štede u dolarima, preuzimaju dvostruki valutni rizik. "Narodna banka Srbije ni na koji način ne može da kontroliše ili upravlja vrednošću dinara prema dolarima", navodi Nikolić.
Ekonomista Ivan Nikolić savetuje da naši građane štede u dinarima, a kada je reč o stranim valutama – u evrima.
Коментари