Брикс мења долар – шта бразилског председника држи будним

Чланице Брикса – Бразил, Русија, Индија, Кина и председавајућа Јужноафричка Република разматраће захтеве 23 државе за чланство, међу којима су и Венецуела, Египат, Уједињени Арапски Емирати, Аргентина. Блок који се посматра и као контратежа Групи 7 најразвијенијих држава света, представља 40 одсто светске популације и 26 одсто глобалне економије.

Бразилски председник Лула да Силва недавно је рекао да се сваке вечери пита зашто све земље морају своју трговину да темеље на долару. Може ли БРИКС већ на следећем Самиту да да одговор на питање које левичарског лидера Бразила држи будним?

Брикс годинама ради на овом питању и изазива интересовање оних држава које би волеле да у међусобном трговању не користе долар или не користе евро, него неку трећу валуту или националне валуте и годинама настоје да дођу до решења које би им то омогућило.

Ове земље су важан економски фактор, али и глобални политички фактор. Саме земље оснивачи Брикса, а ту имамо Кину као највећу трговачку силу света, другу економију света или по паритету куповних снага највећу светску економију и свих пет чланица су чланице Г20. Оне јесу неке од највећих економија света, имају и највећи број становника планете, поседници су напредних технологија, ресусрса...

Какав одговор очекујете – с обзиром да је Русија врло заинтересована за дедоларизацију, због тешких санкција од почетка рата у Украјини? Кина Вашингтон оптужује за економски национализам, а и свет с пажњом и нелагодом прати свако подизање каматних стопа америчких Федералних резерви?

Ту највише страдају презадужене земље југа, чија је Брикс велика нада, јер то значи додатно задужење, подиже инфлацију и оне трпе последице одлука на које ни на који начин нису могле да утичу.

Од увођења другог таласа санкција Русији, земље су уочиле додатну опасност да због политичких разлога могу да буду мета санкција. Осим тога, много је јефтиније трговање у неким другим валутама и зато смо видели тенд трговања у јуанима, рубљама, рупијима, у другим националним валутама.

Нису све те земље чланице Брикса, неке су Шангајске организације за сарадњу или Асеана, које су такође донеле одлуку да неће убудуће да тргују ни у доларима, ни у еврима, ни у јенима.

Да ли је у праву америчка министарка финансија Џенет Јелен када каже да је доминација ипак неупитна – тренутно 88 одсто међународних трансакција се одвија у доларима и у доларима је 58 одсто девизних резерви?

Тај тренд је у опадању. То се поготову односи на капиталне трансакције, пошто је Америка глобално финансијско чвориште за инвестирање и за сливање капиталних трансакција. Таква реаговања говоре да им се не допада то што се дешава и да тренд избегавања долара је нешто што би волели да зауставе.

На конкретно питање да ли ће Самит Брикса дати нову валуту, мислим да неће, јер та нова валута не би био неки нови новац, који би се ковао и штампао, ове државе немају заједничку монетарну политику политику и усклађеност правних и економских политика, али ради се на дигиталној или обрачунској валути и предлози су да она има златно покриће.

На овом Самиту ће они изаћи са предлозима, наравно на техничком нивоу ће се радити, пошто Брикс има и Развојну банку која даје кредите земљама чланицама за инфраструкту и друго, који могу помоћи у одрживом развоју, што је јако битно чланицама за смањење сиромаштва и неједнакости и побољшање њихове позиције на економској сцени, настојање је да се нађу примењиви механизми да оне тргују у националним валутама, како би се оне оснажиле, а ако западну у кризу, онда ће ту Развојна банка Брикса подржати њихове економије.

Ако су далеко од заједничке валуте, да ли је извесније најпре да Брикс успостави обједињени систем плаћања као први корак?

Неки механизми већ постоје, годинама на томе раде. Основни циљеви овогодишњег Самита, пошто је домаћин афричка земља, Јужноафричка Република, тицаће се проблема презадужених афричких земаља, како би омогућили одрживи развој на дуги рок, отплате кредита презадужених земаља, образовање и подизање нивоа образовања.

Зашто толико држава жели у Брикс – 30 заинтересованих и 23 које су поднеле формалне захтеве, међу њима Венецуела, Египат, Уједињени Арапски Емирати, Аргентина, Иран?

Многе од ових држава су богате и моћне, све су тзв. економије у успону и виде Брикс као начин да се створи други свет, не само мултиполарост, него други економски поредак. Оне нису по дефиницији изазивачи најразвијенијих земаља света, али по ономе што раде, оне мењају постојећи поредак.

Вест која је показала стање економије Америке је да је Кина као највећа трговачка нација света прошле године више трговала у властитој валути него у доларима. Знамо да тако тргују Кина и Индија, Кина и Турска, Кина и Уједињени Арапски Емирати. Сада се и трговина неким кључним енергентима, храном одвија у неким другим валутама, а не у доларима.

Могу ли чланице да се сагласе око пријема нових чланица?

Очекујем да три до пет земаља до краја ове године постану чланице. Можда Аргентина, Иран који је ове године постао члан ШОС-а, Египат. Ставови се разликују да ли би прво требало да буду посматрачи или можда да поједностављено приступе.