Poslovanje mimo propisa, šta pokazuje istraživanje NALED-a o sivoj zoni
Marko Danon iz NALED-a rekao je za RTS da je siva ekonomija u padu. Pre pet godina oko trećina privrede, odnosno preduzeća pojedinačno bilo je uključeno u neku od aktivnosti sive ekonomije, u prošloj godini za koju je vršeno istraživanje palo je na četvrtinu, objansio je Danon.
U NALED-u je u toku predstavljanje rezultata ankete o sivoj ekonomiji. Istraživanja se rade na svakih pet godina. Da li se obim sive ekonomije smanjuje ?
Podaci ukazuju da je za pet godina taj obuhvat smanjen za 3 odsto. Da li se menja i struktura sive ekonomije, u kojoj meri smanjuje rad na crno, rastu poreski prihodi, i koja preduzeća su najčešće u sivoj zoni, za RTS govori Marko Danon, iz NALED-a, jedan od autora istraživanja.
U odnosu na 2017. godinu kada je rađeno prethodno istraživanje, koliki deo privrede je sada u sivoj zoni?
Siva ekonomija je, kako pokazuju naša istraživanja, u padu. Dakle, pre pet godina po svemu sudeći oko trećina privrede, odnosno preduzeća pojedinačno bilo je uključeno u neku od aktivnosti sive ekonomije, u prošloj godini za koju je vršeno istraživanje palo na jednu četvrtinu.
A kad se pogleda u odnosu na BDP, to je sniženo na 11,7%, sa skoro 15 procenata, koliko je bilo pre pet godina.
Prvi put ste uz anketni koristili i monetarni model u istraživanju. Može li se uz njega izmeriti i obim poslovanja na crno,neregistrovanih firmi, i do kakvih podataka ste došli?
Da, sa jedne strane upoređujemo ukupan obim gotovine u opticaju sa jednim modelom koji ocenjuje koliko bi gotovine zapravo bilo dovoljno da svi uredno plaćaju poreze po svim popisima. Mogu da kažem kada se na ovakav način posmatra obim sive ekonomije, takva siva ekonomija je oko 20 odsto BDP-a, opet ima isti trend pada kao i ovaj prvi oblik, oko 2 odsto je bolje nego što je to bilo pre pet godina.
Velika prednost ovog monetarnog modela je to što gleda dugu seriju podataka, pa možemo da kažemo na osnovu toga da je od 2005. godine, od tada do sada siva ekonomija 10 procentnih poena manja.
Šta ostaju ključni elemnti sive ekonomije, ima li tu i nečeg novog?
Anketni model ili percepcija obima sive ekonomije kod formalno registrovane privrede pokazuje da u tom formalnom delu privrede postoje dva osnovna elementa, veći element je sve što je vezano za rad, prijavljivanje radnika isplaćivanje zarada.
Dve trećine jezgra te sive ekonomije se odnosi na rad - na neprijavljivanje radnika, kad se plaća u koverti, a jedna trećina na neprijavljivanje profita.
U kojim granama je najizraženiji beg u sive tokove, da li su to nešto menja?
Naše analize pokazuju sektorsku strukturu, po svemu sudeći, najviša siva ekonomja je u građevinarstvu i u poljoprivredi kako pokazuju podaci oko 20 odsto preduzeća u tim sektorima je uključeno na ovaj ili onaj način.
Da li se to smanjuje ili raste u odnosu na prethodno istraživanje?
Postoji izvestan rast, ali bi trebalo detaljnije analizirati i razumeti razloge, mi za sada nemamu detaljniju analizu, svakako bi trebalo ući ići u detalje.
U kojoj meri je evidentan rast poreskih prihoda, dobar pokazatelj nivoa sive ekonomije?
To je jedan od pokazatelja, ono što hoću da naglasim je da su u poslednjih pet godina, kako naši podaci pokazuju pala siva ekonomija, i poreski prihodi porasli i to za gotovo 8 milijardi evra.
To je pokazatelj ne samo konjukture, dakle privreda ako raste povećavaće se i porezi, ali takođe to je pokazatelj i efkasnosti poreske naplate. Udeo prihoda od poreza približava se udelu od oko 40 odsto BDP-a.
Zanimljivo je, kako pokazuje istraživanje, da gotovo petina novosnovanih firmi koje postoje od godinu do tri godine, posluje u sivoj zoni, naročito one koje namaju zaposlene. Procena je, i 20 odsto preduzeća koja su u sistemu E-fiskalizicaje, deo poslovanja obavlja mimo propisa.
Коментари