Рат и АИ, први пут – шта војници користе у Украјини и шта је амерички "Палантир" дао Кијеву

Рат је одувек подстицао иновације – од лука и стреле до интернета. Сукоб у Украјини, иако још увек није одређен самом вештачком интелигенцијом, поприма обрисе "лабораторије" у којој водеће силе и компаније у области ВИ могу стално да обучавају и тестирају системе у широком спектру функција и примена.

Војни аналитичар Владе Радуловић рекао је за Интернет портал РТС-а да нема дилеме да је рат у Украјини први сукоб у којем се вештачка интелигенција систематски примењује широм тзв. "kill chain-а".

"У свим фазама – од извиђања, прикупљања и обједињавања обавештајних података, преко анализе, избора, додељивања циљева и навођења убојних средстава, односно употребе 'дронова-камиказа' и лутајуће муниције, до сајбер-простора и логистике", наводи Радуловић.

У неким скорашњим сукобима, такође се бележи примена вештачке интелигенције, али само у појединим сегментима – најбољи пример за то је израелско "Јеванђеље", додаје Радуловић.

У погледу конкретне употребе, иако постоје системи који нису познати јавности и чија се употреба скрива из разумљивих разлога, Радуловић је издвојио неколико система.

Компјутерски "вид" на бојишту

Најпре, војници користе украјинску дигиталну платформу "Делта" и систем "Осветници", који су намењени побољшању ситуационе свести и управљању бојиштем.

"Информације су у реалном времену доступне на паметним телефонима, таблетима или лаптоповима војника, док систем Осветници, који се ослања на тзв. компјутерски вид, за свега 2,2 секунде препознаје и врши класификацију 70 одсто непријатељских возила и опреме на снимцима добијених са дронова, беспилотних летелица или камера", наводи Радуловић.

Подаци из дронова за артиљерију

Радуловић додаје софтвер "Кропива" (Kropyva) за обавештајно мапирање и артиљерију, који користи информације добијене из беспилотних летелица и других извора.

На тај начин, објашњава, тактичке јединице распоређене на терену континуирано ажурирају податке (уцртавање својих и непријатељских положаја) на таблетима и преносним рачунарима.

Сличну намену, каже, имају и друга украјинска софтверска решења, попут "GIS Arta" и система за извиђање и координацију на бојном пољу "ComBat Vision".

Систем "Готам" (Gotham/AIP), наводи Радуловић, користи се за интегрисање и комбиновање података добијених путем сателитских снимака, од дронова, радара, сензора и других извора за алгоритамско препознавање и приоритизацију циљева.

"Ројеви дронова" немогући без ВИ

Без вештачке интелигенције, готово је немогуће употребљавати "ројеве дронова", чији модули ВИ међусобно комуницирају и координирају прилаз зони дејства, након чега врше избор и додељивање циљева на које ће извршити удар.

Затим, ту су и "Clearview AI" који служи за идентификацију погинулих и заробљених, као и добро позната мрежа сателита "Старлинк", која се јавља као кључни "тактички интернет" на терену (уз ограничења у раду само унутар украјинске територије).

Руска и украјинска ВИ – ко је у предности

Радуловић каже да je Украјина током рата показала изузетну способност да комерцијалне технологије (дронови, софтвер за анализу сателитских слика, комуникационе апликације) брзо интегрише у војне системе.

Такође, код Украјинаца се бележи и честа употреба савремених технологија "на лицу места" (field-tested AI), што омогућава флексибилност и брзу адаптацију јединица, каже Радуловић.

Русија са друге стране, додаје аналитичар, има већи индустријски капацитет за развој платформи базираних на вештачкој интелигенцији, будући да је развијала војне алгоритме и аутономне системе дуго пре рата.

Међутим, напомиње да Русију за разлику од Украјине карактеришу велика централизованост војног система и сложена бирократија, што успорава брзу примену нових решења на бојишту, због чега је и мања флексибилност у прилагођавању комерцијалних или стартап технологија.

"Тренутно, системи подржани ВИ у руској војсци заступљени су најчешће у сегменту артиљерије, беспилотних летелица и дронова, ПВО система и роботизованих платформи", наводи Радуловић.

Шта "Палантир" ради у Украјини

Компанија "Палантир", позната по сарадњи са америчким обавештајним агенцијама и војском у пројектима масовног надзора и анализе података, један је од кључних партнера украјинске војске, са својим "Готам" (Gotham) системом и његовим "AI powered kill chain-ом".

Извршни директор компаније Алекс Карп био је први лидер неке велике западне компаније који се срео са председником Володимиром Зеленским после руског напада.

Њихов софтверски систем "Готам", наводи Радуловић, омогућава прикупљање и анализу сателитских снимака, података добијених од дронова, беспилотних летелица и извештаја са терена, док "AI-powered kill chain" скраћује време између откривања и уништавања циљева са неколико сати или дана на свега неколико минута.

"Уз платформу Meta Constellation, Украјина је добила и аутоматизовану анализу сателитских снимака у реалном времену, што јој омогућава ефикасно праћење кретања руских трупа на терену. Палантирови алгоритми и Data Fusion повезују дронове и артиљерију, укључујући и системе Химарс, чиме унапређујући прецизност удара", додаје Радуловић.

Нова улога приватних корпорација

"Палантир" није једина велика технолошка компанија која је активна у Украјини. Гиганти попут "Мајкрософта”, "Амазона”, "Гугла” и "Старлинк” раде на сајбер безбедности, миграцији критичних државних података у клауду, очувању комуникационе повезаности у земљи, одржавању стабилне интернет везе чак и у условима потпуно разорене инфраструктуре, уложивши стотине милиона долара.

Радуловић је сагласан да то показује нову улогу приватних корпорација у међународној безбедности, где оне постају активни актери.

"За разлику од неког традиционалног, конзервативног приступа, где су државе носиоци система одбране и безбедности, данас технолошки гиганти, заузимају све значајнију, можда чак и пресудну улогу у заштити инфраструктуре, комуникација и дигиталног суверенитета једне земље", истиче аналитичар.

Међутим, према његовој оцени, то поставља нова питања о одговорности и утицају ових корпорација у рату, односно да ли оне делују као независни партнери или су продужена рука неке државне политике, као и где су границе легитимности њиховог присуства у сфери безбедности.

"Наша велика мисија је да Украјину претворимо у светску лабораторију"

Некадашњи украјински министар за дигиталну трансформацију Михаило Федоров рекао је 2022. године да је "наша велика мисија да Украјину претворимо у светску лабораторију".

Према Радуловићевим речима, није спорна чињеница да је рат у Украјини допринео да она постане "полигон" за развој и тестирање нових достигнућа у домену одбране, али су се такве најаве и одлуке рефлектовале кроз најмање три нивоа.

Прво кроз институционални ниво, стварањем владиних платформи и својеврсних инкубатора који окупљају стартап компаније, иноваторе и проналазаче. На индустријском нивоу, додаје, дошло је до оснивања стотина фирми и покретања масовне производње дронова за једнократну употребу као и FPV дронова. На крају, оцењује Радуловић, практична предност сукоба је изузетно значајна, јер на основу добијених резултата током експлоатације у реалним борбеним условима долази од отклањања мањкавости и унапређења будућих система.

Ко је одговоран када ВИ одлучује о нападу

Саговорник РТС-а осврнуо се и на питање утицаја ВИ у доношењу оперативних одлука, односно питање: ко је одговоран када систем базиран на ВИ доносе одлуке о нападу или избору циљева – човек, програмер или сама машина.

Војна етика, додаје, традиционално наглашава да људи морају контролисати и доносити коначну одлуку, нарочито уколико она подразумева лишавање живота лица или групе лица са противничке стране.

Системи ВИ доносе одлуке базиране на алгоритмима и подацима, без емпатије или процене људских патњи. "То може резултирати дезинхуманизованим изборима и 'ефикасношћу' која занемарује цивилне жртве”, указује Радуловић.

“Такође, ВИ може користити предиктивну анализу за идентификацију 'вероватних' мета, што повлачи са собом потенцијално кршења принципа претпоставке невиности и непотребног страдања цивила“, каже аналитичар.

Фронтални напади добијају нову димензију

Што се тиче будућег развоја и примене ВИ у оружаним снагама, Радуловић указује да су искуства из Украјине већ сада драгоцена, пошто су обе стране показале су како ВИ може значајно повећати ефикасност малих јединица и артиљерије.

"Дигитална доминација на бојишту тако може успешно надоместити бројчану надмоћ противника, док ће ВИ бити кључни елемент и у хибридним операцијама, омогућавајући бржу идентификацију мета и предвиђање непријатељских потеза", каже аналитичар.

Уз то, додаје, ВИ ће бити кључна у анализању обимних података са бојишта и предлагању најоптималнијих решења у реалном времену, што не значи да ће људи бити изостављени, већ да ће одлуке бити базиране на алгоритамским моделима ризика и предикције.

"Отуда стари концепти фронталних напада и класичних масовних армија добијају нову димензију", закључује Радуловић.