Bugarski investitor i pored subvencija odustao od ulaganja

Do kraja septembra u pogonima nekadašnje konfekcije "Kobos" za bugarskog investiora radila su 104 radnika i zarađivali između 22.000 i 30.000 dinara.

"Sve je bilo dobro do 28. septembra, kada je finansijski direktor rekao da se prekine proizvodnja i da se ne radi više, sve je bilo urađeno, radili smo nalog za decembar"", kaže Mitko Jovančov.

Nije bilo lako dovesti investiora u jednu od najnerazvijenih opština, kaže Nevenka Kostadinova koja je učestvovala u pregovorima s "Kalinelom" i dodaje da na lokalu nije bilo spremnosti za saradnju. Bilo je, spekuliše se, borbe za politički uticaj.

"To nema veze s borbom za prevlast na lokalu. Lokalna samouprava je pružala otpor od početka, ovde investicije nisu dobrodošle. Investitor je trpeo pritiske. Godinu i nešto dana je radio, na kraju se pokupio i otišao", kaže Nevenka Kostadinova iz Opšteg udruženja preduzetnika Bosilegrada (SNS).

Pritiska nije bilo, tvrdi predsednik opštine, i ističe da je problem nerešeno pitanje vlasništva nad pogonom koji je bugarski investitor koristio i trebalo da otkupi. Oko vlasništva se spore opština i "Jumko", inače u vlasništvu države.

"Od četvrtog ovog meseca nemaju više ni prava žalbe u upravnom postupku. Ovo je opštinsko. Svim silama težimo da nađemo investitora, ali na kapiju nismo bili pušteni. I naš i njihov stražar je na kapiji, ali naš samo brine da ne fali ništa iz ove fabrike. Oni su nas sprečavali da uđemo. 'Jumko' je svojatao fabriku, očigledno je 'Kalinelu' rekao da će to da proda njima, a kako je izgubio spor sa nama nije prodao. Jedini gubitnici su radnici i Bosilegrad", kaže Vladimir Zaharijev, predsednik Opštine Bosilegrad.

Država je, kažu, učinila sve da dovede investitora u Bosilegrad, uključujući i 750 hiljada evra subvencija za otvaranje 250 radnih mesta.

"S jedne strane imate opštine koje se očajnički bore da u svoju sredinu dovedu investitora obezbede 10 do 15 radnih mesta, s druge strane imate lokalne samouprave koje ne mare i nije im baš stalo do 200 radnih mesta. Investitor, na svu sreću, nije povukao sredstva kroz ugovor o podsticajima, tako da nekih štetnih posledica po njega ili državu neće biti", kaže Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede.

Nije "Kalinel" jedini investitor koji je dobio subvencije pa odustao od ulaganja. Od kraja 2006. država je sklopila 335 ugovora sa investitorima kojima je dala 81 milion evra subvencija. Raskinuta su 102 ugovora, ali ni u jednom slučaju, tvrde nadležni, država nije oštećena, jer se štiti.

"Mehanizmi su bankarske garancije, mehanizmi su menice, tako da je država u tim situacijama gde dolazi do raskida ugovora, sigurna", kaže Stevanović.

Ističe da su od donošenja Zakona o ulaganjima 2015. raskinuta samo dva ugovora i da je u oba slučaja krivica za raskid bila na investitorima.