Трамп вратио угаљ на велика врата; Проф. Рајаковић: Одлука прави поремећај, али чиста енергија остаје циљ

Међународна агенција за енергетику упозорава на раст потрошње и струје и гаса. Сви ти глобални изазови мењају енергетска тржишта па и Србија мора да усклади своје енергтске инвестиције и пројекте са новим оклоностима.

И док свет стреми смањењу коришћења угља, председик Сједињених Држава Доналд Трамп враћа га на велика врата. То правдају већом потребом за електричном енергијом коју захтева вештачка интелигенција.

Председник Савеза енергетичара професор Никола Рајаковић сматра да све то утиче на глобално тржиште и да су унети значајни поремећаји, као и да се преиспитују многе инвестиције.

Међутим, како је истакао, главни тренд и даље остаје и поступно одустајања од фосилних горива без обзира на Трампове одлуке са којим, како каже, и многи амерички научници не деле мишљење.

Поред тога постоји и други проблем - развој соларне енергије зависи од увоза из Кине, а нове царине могу да зауставе извоз.

Професор Рајаковић објашњава да би изградили соларну екектрану доминантно сте зависни од Кине, јер већина потребних делова долази с азијског континента. Према његовим проценама, тако ће бити и наредних десет година.

Европа и декарбонизација

Рајаковић истиче да све ово значи да ће царине пореметити и те токове, а да Европа мора да иде брже у процес декарбонизације.

На питање колико та дешавања могу да успоре транзицију ка чистој енергији, професор је истакао да ће делом утицати, али да и даље 2050. година остаје циљ.

Иако имамо значајне помаке у обновљивој енергији, Србија зависи од угља.

"Интересантно је да је била забрињавајућа ситуација пре ковида, па су стигли ратови, Трамп и његове одлуке и кад се све то сагледа, иако је таква ситуација има разлога за оптимизам. Технологије су сазреле, још се ослањамо на угаљ, гас није рекао последњу реч. Има помака, слика није тако песимистична, а пред енергетиком се отварају нове перспективе“, истакао је професор Рајаковић.

Значај инфраструктурних пројеката

Најављене санкције НИС-у као и све друге захтевају додатна прилагођавања. Министарка енергетике најављује ажурирање планова енергетске инфраструктуре, јер смо увозно зависни и од нафте и гаса.

Рајаковић је рекао да су посебно значајни инфраструктурни пројекти – нафтоводи, гасоводи, хидроелектрана Бистрица.

"Србија има озбиљну шансу да се инфраструктурни пројекти ставе у функцију морамо пуно радити“, навео је саговорник РТС-а.

Саветује да многи привредни субјекти треба да прибегавају идеји да део енергије обезбеде соларним путем и тако ублаже друге токове и проблеме.

Следеће седмице је и Међународно саветовање енергетичара на Златибору.

Тим поводом, професор Рајаковић каже да је ово 40. јубиларно саветовање Савеза енергетичара, да ће имати четири панела 130 научних радова, елитнe предаваче, професоре из иностранства.