Zamrznuti direktori

Dugo najavljivani zakon o javnim preduzećima usvojen je iz drugog puta na sednici Vlade. Među koalicionim partnerima nije bilo jedinstva u tome može li javno preduzeće da vodi političar ili član političke stranke, kao što je do sada to slučaj. Na javnom konkursu biraće se novi direktori, a oni koji su već izabrani, ostaće na svojim mestima do kraja mandata. Biće ukinuti i Upravni odbori.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Oko

Da li je na ovaj način u potpunosti ispunjeno predizborno obećanje o departizaciji javnih preduzeća, šta zakon još predviđa i šta je kočilo njegovo usvajanje, neka su od pitanja na koja su odgovarali gosti emisije Oko ekonomije.

Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i funkcioner URS-a, kaže da je urađena departizacija i profesionalizacija izbora direktora. "Ranije je postojao zakon sa nejasno definisanim kriterijumima – a što se tiče naše stranke mi smo doneli i pre ovoga odluku da naši ljudi ne mogu da se prijave na konkurse – ovaj zakon je veliki korak napred u tome da javna preduzeća počnu da imaju korporativnu strukturu".

Dušan Bajatović, direktor "Srbijagasa" i potpredsednik SPS-a rekao je da je zadovoljan početkom departizacije, da će u praksi verovatno biti kompromisa, naročito na lokalnom nivou, ali da je u pitanju napredak jer su rezultati merljivi, a ljudi smenjivi.

"Partije će i dalje imati veliku ulogu, ali će učestvovati što više stručnjaka", rekao je Bajatović.

Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbija" smatra da je ovaj predlog zakona mnogo bolji od aktuelnog zakona, ali da ga u nekim segmentima treba doraditi.

"Svi znamo da su partije bile te koje su direktno birale direktore javnih preduzeća, i to je ono što prevashodno treba sprečiti. Sada imamo konkurse koji mi nalikuju na one za postavljanje ministara, ali nije stvar da Vlada kao predlagač uveri mene ili vas nego one ljude koji će sutra biti kandidati za direktore da im neće trebati partijsko članstvo ili podrška da bi bili izabrani", kaže Nenadić.

Bajatović je rekao da je činjenica da je on bio direktor "Srbijagasa" uticala na transparentnost tog preduzeća.

"Od pet članova tri daje Vlada za nadzorne odbore, ovo je početak. Čeka nas još borbe da javni sektor skroz bude departizovan. Neće više biti nijedan direktor kao bog i batina, biće više ljudi i ja ne bežim od ljudi koji su pametni i koji su stručnjaci. Ja nijednog direktora u 'Srbijagasu' nisam promenio jer znaju struku. Ovo je ozbiljan korak napred jer dobar deo novca našeg društva je u javnim preduzećima i naravno da postoje interesi jer je država najveći poslodavac", rekao je Bajatović.

Dodaje da će biti traženi ljudi koji treba da zadovolje ozbiljne kriterijume.

Nenadić je rekao da ostaje da se vidi koliko će ostati važna bliskost sa ljudima iz određene stranke, ali da je od toga važnije da li stranka ima uticaja da se neko smeni ili tu presuđuju neki drugi kriterijumi.

Smernice i temelji rada budućih direktora

Senić kaže da će biti važno da usvojeni biznis planovi budu smernice i temelji rada budućih direktora. "Da li je njegovom srcu bliža ova ili ona partija to je njegova lična stvar, ali sam siguran da uslovi koji postoje jesu instrumenti koji će poboljšati situaciju".

"Ovo su veliki koraci u korporatizaciji javnog sektora, a javna preduzeća ne treba da budu ekspoziture političkih stranaka", dodaje Senić.

Bajatović navodi da su sada kriterijumi pooštreni, da, recimo, kada je on bio izabran, ne bi ispunio uslov broja godina na poziciji, od sedam godina.

"Videćemo kako će se stvari odvijati. Jedan deo priče je sam izbor, a drugi kontrola rada javnih preduzeća. Vidim da tu zakon daje više prilike, a pravi test da li je reč o politički postavljenim ljudima biće to hoće li vlada smeniti ljude koji su loše radili nakon prve godine rada", rekao je Nenadić.

Kaže i da je veliki problem izvlačenje novca iz javnih preduzeća, koja ne postoje da bi vodila sportsku, kulturnu politiku, već da bi ispunjavali ono što je njihova funkcija.

"Druga stvar jeste pitanje zapošljavanja. Postoji višak zaposlenih, pa ćemo videti kako će se na taj problem ovaj zakon primeniti", rekao je Nemanja Nenadić.

Senić kaže da su i plate u javnim preduzećima ograničene, kao i da će mnogima koji se toga ne pridražavaju biti ukinute overe platnih listova. "Deo poslovanja može da bude i sponzorstvo, ali to mora biti deo normalnog poslovanja, a javna preduzeća praktično do sada nisu bila na tržištu, bila su podeljena, sa ljudima koji nisu kompetentni, i to mora da se promeni u narednih osam meseci ukoliko hoćemo da dođemo do fiskalnog daha. Predvideli smo praćenje rezultata, da plata bude u skladu sa poslovnim rezultatima, u skladu sa ograničenjem".

Bajatović kaže da bi jedan direktor bio efikasan, onda ne može više da se vodi socijalna politika. "Sada bi gas trebalo da poskupi na 40 dinara, ali ako se i to bude merilo... Znate, da bi javna preduzeća bila efikasna, moraćemo da budžetiramo troškove i da pravimo mnogo bolje biznis planove, da unapred znamo koliko ćemo novca dati za selektivnu ili neselektivnu socijalnu politiku, poljoprivredu ili nešto drugo".

"Socijalna funkcija je funkcija budžeta, a ne javnih preduzeća", smatra Senić.

Nenadić kaže da ima zemalja sa mnogo manjim javnim sektorom od Srbije gde mnoge stvari rade privatna preduzeća, postoje razna rešenja. Javna preduzeća su ovde potpuno zanimljiva jer je država siromašna, kod javnih preduzeća je do sada postojao širi manevarski prostor i poenta je da se sada taj prostor smanji. U pogledu javnosti rada ta preduzeća sada i nisu baš za primer, tako da verujem da može biti napretka, ali još treba ograničiti taj prostor manevra, kroz sponzorstva, kao i utvrditi ko su monopolisti".

Senić kaže da sve ovo važi i za lokal. Usvajanjem ovog zakona, navodi, ispunjeno je izborno obećanje.

"Taj proces imaćemo početkom iduće godine i to znači da nema nazad. Nadam se da će ovaj zakon proizvesti ozbiljne menadžere", zaključio je Senić.