Привреда тражи ефикасне законе - зашто је Србија у доношењу аката тек на пола пута

Министарства амбициозно планирају законодавне активности, али је прошле године од 346 планираних закона, усвојена само трећина, а измењена су 32 закона.

"Један од резултата који желим посебно да истакнем је усвајање закона по хитном поступку и податак да је у 2014. години тај удео достигао 80 одсто свих усвојених прописа. У последњих неколико година та пракса је коначно постала изузетак", истиче Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а.

Неки акти касне и више деценија

Хронични проблем српског регулаторног окружења јесте што нам за доношење подзаконских аката у просеку треба 420 дана. Нека касне и више од деценије. Редак пример јесте доношење пре рока 16 подзаконских аката о безбедности хране.

Мањак подзаконских аката министарства су прошле године надоместила са 600 тумачења.

"Оно што смо ми схватили, сви прописи се углавном спроводе на локалу. Локал веома ретко има прилику да директно може да учествује на сама, пре свега законска решења, тако да ту додатан простор свакако постоји за унапређење", оцењује Бојана Тошић, директорка Републичког секретаријата за јавне политике.

Најнижа оцена за парламентарну дискусију

Министарства су одлично оцењена за комуникацију мејлом, а одговарали су и на телефонске позиве, за њих, непознатих особа. Нешто мању, али исто високу оцену су добили сајтови и комуникација преко друштвених мрежа. Најнижу оцену добила је парламентарна дискусија.

"Кратак временски период бивања закона у скупштини говори да јавна расправа, расправа у пленуму, да не побркамо термине, углавном није трајала довољно да би просечан грађанин могао са тим да се упозна", указује др Бобан Стојановић, истраживач јавних политика.

За 51 закон, Републички секретаријат за јавне политике оценио је да могу имати значајан утицај на грађане и привреду због чега је било потребно да се ураде анализе праћења ефеката прописа.

Министарства су у чак 98 одсто случајева то поштовала, али је свега 40 одсто оцењено највишом оценом, док су остале делимично задовољиле или су непотпуне.

"Пројекат је допринео надоградњи е-портала, јавном регистру понуђача, развоју платформе за е-учење, обуци једног броја наручилаца и понуђача, а такође и судија и тужилаца. Посебна пажња је посвећена увођењу еколошких и социјалних критеријума", истиче Аника Бен Давид, амбасадорка Краљевине Шведске.

Просечно српско предузеће годишње за само десет најчешћих процедура издваја близу 450.000 динара, што је заиста много.