Članice Evropske unije integrišu veštačku inteligenciju u obrazovanje – gde se Srbija nalazi u tom procesu

I dok su nastavnici nekada strujno kolo crtali kredom na tabli – od izvora, preko provodnika do potrošača, strpljivo objašnjavajući kako svaki deo funkcioniše, današnji učenici sve to dobijaju jednim klikom.

Umesto da povežu žice, oni povezuju aplikacije. Estonija je prva zemlja na svetu koja je sistemski regulisala upotrebu veštačke inteligencije u školama, dok Kembridž prednjači u pripremi nastavnika za primenu tehnologije u nastavi.

"Postoje različiti programi, a jedan od njih je obuka za korišćenje digitalnih tehnologija u učionicama, za to se dobija sertifikat, a kroz te kvalifikacije pomažemo nastavnicima da razumeju kako da koriste tehnologiju kao sredstvo u nastavi", rekla je Nivedita Bose sa Univerziteta u Kembridžu.

Nemačka je u ovu godinu ušla sa jasnim planom da uključi VI u obrazovanje izdvajajući pet milijardi evra - od administrativnih poslova u školi do informisanja roditelja.

"Trenutno oko 29 odsto škola i univerziteta na neki način koristi VI u obrazovnom procesu na tri praktična načina. Jedan je za automatizaciju rutinskim administrativnih poslova poput vođenja evidencije prisustva, zakazivanja provere znanja, ocenjivanaj testova i informisanja roditelja o dešavanjima u školi", rekao je Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Platforme za obrazovanje unapređuju i domaći stručnjaci

Na razvoju platforme za obrazovanje zasnovane na veštačkoj inteligenciji rade i domaći stručnjaci. Cilj je, kažu, osloboditi se birokratije i dati merljivije podatke o napretku učenika.

"Ono što platforma pruža je personalizacija u učenju, razumevanje potreba stanja učenika, optimizacija administracije u školi i optimizacija pripreme gradiva nastavnicima, a za roditelje jedu potpunu transparentnost i uvid u stanje toga šta se dešava u školi", naveo je Dragan Tanasković koji se bavi platformom "CheckIT"

"Takve platforme koriste principe neuroedukacije koji je novi pedagoški pristup koji kombinuje pedagogiju, neurologiju i psihologiju i pomaže nastavnicima, učenicima i roditeljima da razumeju kako mozak funkcioniše i kako da svako dete postigne maksimalni potencijal", objasnila je Svetlana Belić, direktorka Fondacije za obrazovanje.

Učenici i nastavnici koriste napredne tehnologije, ali bez jasnog plana

U Srbiji i nastavnici i učenici svakodnevno koriste neki oblik naprednih tehnologija u obrazovnom procesu, ali bez jasnog plana. Važno je da učenici savladaju digitalne veštine još tokom školovanja, kako bi sutra bili spremni za realne izazove na radnom mestu.

"Digitalni alati nisu vezani samo za obrazovni sistem gde postoji učionica i računar jer obično mislimo da je digitalizacija vezana za računar. U stručnom obrazovanju postoje ce-en-ce mašine, u savremenom obrazovanju ne postoji nijedna mašina koja nema digitalni proces", rekla je Gabrijela Grujić, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje.

Potrebno je što pre ući u sistemsku obuku nastavnika za primenu novih tehnologija u procesu obrazovanja, kažu stručnjaci, i naglašavaju: ne možemo metodama iz prošlog veka da spremamo decu za drugu polovinu 21. veka.